На подручју Општине Херцег Нови и Боке значајан број стабала цитруса је напала штеточина – лептираста ваш. Појавила се на биљкама прије десетак дана, а заштита агротехничким мјерама и хемијским препаратима – мора да почне одмах.
Према ријечима инжењерке Милеве Марић, стручне савјетнице у области заштите биља из Савјетодавне службе при Министарству пољопривреде, шумарства, водопривреде, засади агрума у Боки су типа окућнице и појединачних стабала, тако да је ова штеточина у пренамножењу. Заштита се спорадично спроводи, не односи се само на цитрусе, него и на биљке које су домаћини те врсте:
– Ријеч је о лептирастој ваши (Aleurocanthus spiniferus), која је полифагна штеточина, што је кључно, јер није њему само цитрус домаћин. Лептираста ваш има 90 биљних врста чији је домаћин, што обухвата 40 ботаничких фамилија. Економски је највећа штета на цитрусима. Осим код гајених култура што напада, она се појављује и на биљкама спонтане флоре и на украсним биљкама, што отежава сам процес заштите од тог штетника, казала је Марић.
Код агрума три пута годишње се уоче летеће форма штеточине, а када се на листу биљке ухвати чађавица, процес лијечења је дужи и сложенији:
– Одрасле јединке се појављују на младом лишћу, с обзиром да код цитруса имамо три вегетативна циклуса, прољећни, љетни, јесењи. У нашим климатским условима има три до шест генерација ове ваши годишње. Те генерације се преплићу, па можемо рећи да оно егзистира ,од марта до касне јесени у засадима цитруса. Лијечење се не може обављати само индивидуално, него морају сви у околини да врше заштиту цитруса. Заштита се не ради циљано на све цитрусе, него на све биљке, који су домаћини те врсте, објаснила је Марић.
Она додаје да се не ради само хемијска заштита биљке. У овом случају морају се спроводити и агротехничке мјере, јер се патоген налази на лишћу и то у ларвеном стадиуму.
-Када се врши резидба, онда сви ти орезани дијелови посебно они обољели – морају да се спале, никако да се остављају у засадима, с обзиром да се само на тај начин може да настави циклус развитка биљке. Хемијске мјере морају да се примјене. Број препарата је велики, уводе се нови, а неки су већ у нашој држави избачени из употребе, највјероватније, из разлога што више нису повољни за природну средину, оцијенила је Милева Марић.
Штеточина се првенствено преноси летом на краће даљине, а на веће преноси се садним материјалом. Ту је ларва преносилац.
– Оно што преостаје пољопривредним произвођачима је да морају да буду присутни у својим засадима, баш када су млади изданци кренули да их прегледају да ли је ту присутан штетник. Лептираста ваш је покривена малом танком пругом величине неколико милиметара, што се и примјећује. Већ их сада има на биљкама, појавиле су се уназад десетак дана. Заштита мора да почне одмах, препоручила је она.
Препарата има довољно, дјелују и на имага (одраслу јединку), као регулатори развитка.
-Препарати се користе, кад се положе јаја, прије него се почне да ствара први и други ларвени стадиум. Код те штеточине има четири ларвена стадиума. Карактеристично је да штеточина не прави само директну штету. Исисавају сок из биљке, која доживљава стрес. Много су веће индиректне штете код штеточине, која лучи одређене количине медне росе и испушта је на лице другог листа и ствара се лепљива превлака. Процеси фотосинтезе су слабији, медна роса је подлога за развијање гљиве чађавице и процес фотосинтезе је онемогућен. Ако се не би вршило третирање – биљка слаби и ако се не предузму одговарајуће мјере она ће да пропадне. Једна од агротехничких мјера је да се направи што већа аерација приликом резидбе и обави уклањање биљних остатака. Биолошке методе се користе и води се рачуна о прихрани биљке да јој се пружи мало хране, како би добила снагу да избаци нове листове, цвијетове и да се формирају нови цвјетни пупољци. Бура је десетковала доста лишћа, али је извор заразе остао у засаду и појавиле су се нове генерације штеточине, појаснила је Милева Марић.
Ширење заразе има велики ареал распрострањености па је тиме и заштита комплекснија, не само агрума (лимун, наранџе, мандарине) већ и свих осталих биљних врста. Нема организованих акција у борби против лептирасте ваши и других штеточина, па је на држаоцима тих култура остало да сами предузимају одговарајуће третмане.
