Piše Nino Radoš
Nikola Tesla „Ja imam sve razloge da sebe smatram jednim od najsretnijih ljudi……… Moj život je bio začaran“
Kada su Nikolu Teslu pitali da jednom rečju opiše svoj život, njegov odgovor je bio zanos!
Reč zanos nosi duboko filozofsko, umetničko i emocionalno značenje. Nezavisno od toga da li se koristi u govoru književnosti, umetnosti, religije, filozofije ili pak u svakodnevnom govoru, označava stanje uzvišene inspiracije i oduševljenja. Njena moć leži u sposobnosti da dočara trenutke kada osećamo nešto više, nešto što nas preplavi i nosi ka višim dimenzijama postojanja. Zbog toga zanos ostaje jedna od najlepših reči u srpskom jeziku, koja izražava ono što je u ljudskom biću najdublje i najuzvišenije.
Pojam „flow“ veoma je sličan zanosu. To je stanje potpune posvećenosti nekoj aktivnosti gde osoba gubi osećaj za vreme i prostor. U mnogim jezicima reč zanos se ne može direktno prevesti, već se opisuje kroz složenije izraze.
Reč zanos ima slavensko poreklo i nastala je od glagola zanositi što znači pomeriti nekoga ili nešto iz prvobitnog stanja.
Originalno značenje je bilo fizičko, kada reka zanese čamac, vetar lišće, talasi plivača. A posle je dobila i metaforično značenje- odvoditi misli i osećaje u drugo stanje.
Stari filozofi poput Platona i Aristotela govorili su o zanosu kao stanju božanskog nadahnuća.
U umetnosti se često govori o kreativnom zanosu kada umetnik doživljava stanje potpune uronjenosti u rad.
Ideja da je zanos kratkotrajan za razliku od čovekovih stalnijih stanja-razočarenja i tuge je čini se duboko ukorenjena u ljudsku psihu. U novije vreme neravnoteža između užitka i boli svedena je skoro na banalni paradoks, ustanovljeno stanje gole egzistencije iz kojeg je praktično nemoguće pobeći.
Dakle u današnjem materijalističkom dobu savremene politike, u kome je karakteristika javnog života, sa relativno malo izuzetaka, birokratsko prikrivanje stečenih pozicija i interesa. Zbog beskompromisnog nezavisnog stava i posvećenosti savesti i istini, u svom najboljem izdanju, umetnost je najbolje sredstvo da se osvetli oko nas. Ali kao takvo često postaje predmet manipulacije i zbog toga posmatrači, rezignirani nedostatkom istine i iskrenosti, protestuju ignorisanjem.
Dakle medijski manipulisana, institucionalno kontrolisana umetnost je u stanju hibernacije.
Ali ljudska priroda je sklona zanosu i on kao takav postoji a stanje hibernacije je prolazno stanje i neizostavno se jednom završava.
Kao što su i šutnje Ive Andrića završavale remek delima. Tako da posle ovog perioda prigušene ljudskosti neizostavno dolazi, posle noći (ispunjene snom) period buđenja ispunjen zanosom novog dana.
