Стамбено питање накадашњих радника прехамбеног гиганта ПКБ, који готово 40 година живе у баракама у насељу Бајковина у Игалу, требало би да коначно буде ријешено. Општина Херцег Нови и ПКБ постигли су договор и обезбиједили парцелу у Немилој величине око 500 квадрата, на којој ће бити изграђен објекат са четири стана, за шта ће Министарство финансија издвојити 200 хиљада еура.
Овај проблем се нашао у прошлогодишњем Програму социјаног становања и један је од приоритета локалне управе, јер тих седам породица, међу којима је доста старијих и болесних људи, живи у веома тешким условима.
Како је за РТХН казала потпредсједница Општине Весна Самарџић на баракама прокишњава кров, инсталације електричне енергије су на ивици одрживости.
– Постигли смо договор са ПКБ-ом како би ријешили ову ситуацију. Они ће уступити земљиште у насељу Немила. Након увида у планску документацију и геодетског снимања утврдили да нам је недовољна једна парцела, тако да су они изашли у сусрет и уступили још један додатни дио парцеле – наводи она.
Након парцелације утврђено је да је у оптицају око 500 квадрата земљишта, на којем ће, према ријечима потпредсједница Самарџић, бити изграђен објекат тврде градње са четири стана.
Пројекат ради Агенција за изградњу, која је задужена и за прикупљање потребне документације. Из Општине су се захтјевом за финаснијску помоћ обратили Министарству финансија.
– Из Министарства имамо најаву да ће кроз капитални буџет бити опредјељено 200 хиљада еура за ту намјену. То би нам доста значило, јер би, ако не комплентну финансијску контрукцију, обезбиједило добар дио средстава да направимо четири стана за почетак, како би од тих седам породица збринули четири – казала је Самарџић.
Из локалне управе су се за помоћ обратили и њемачкој организације Хелп, међутим, они су због пандемије многа средства већ потрошли., али су показали вољу да помогну. Самарџић вјерује да ће држава наћи средства у буџету за овај пројекат, а и локална управа има одређена средства за рјешавање стамбеног питања расељених и социјално угрожених лица.
Егзон Гаши живи у једној од трошних барака већ 27 година, има жену и троје дјеце.
– Услови су никакви, катастрофални. Кад су велике кише унутра нам је поплава и хаос. Немамо тоалет, купатило нам је никакво, инсталације исто никакве. Долазили су, обећавали нам баш доста пута, већ 27-28 година и ништа од тога – прича он.
Од ромских породица у овом насељу живи његова и породица његовог оца. Гаши је запослен у Чистоћи већ седам година. Каже да не жали себе али да му је жао јер дјеца живе у таквим условима.
У насељу има и оних који нису задовољни обећањима из локалне управе и локацијом у Немилој.
Томка Ивановић тврди да је понуђена локација практично у потоку да је тамо велика влага, због чега жели да јој се изнађе друго рјешење. Прича да живи у бараци 45 година.
– Од Општине тражим плац, негдје ближе, било гдје само да је ближе продавница или аутобуско стајалише. Кад сам била тмао, видјела сам да се ни небо не види. Тамо је мрачно, нема сунца, велика је влага – наводи она и додаје да би јој било тешко да се попне на Јок мегдан у куповину.
У ПКБ-у је радила 15 година, након тога у Болници Мељине, гдје је дочекала пензију, те сматра да је заслужила боље рјешење. Тонка прича о несретним судбинама оних који ту живе, а који нису дочекали кров над главом, попут Марије Јанковић, раднице ПКБ-а, иза које је остао син који данас има троје дјеце. Сви живе у трошној бараци.
Подсјећамо, почетком осамдесетих година прошлог вијека компанија ПКБ је својим радницима, прије свега сезоницма, као нужни смјештај, додјељивала станове у баракама у Бајковини. Бараке су грађене и коришћене као штале, а потом и адаптиране у стамбени простор.
Годинама су представници локалне власти обећавали станарима ПКБ-ових барака стамбено збрињавање, а последњи пут и актуелна власт, приликом обиласка породица у Бајковини у јулу 2017. године.
