U Herceg Novom je održan sastanak ministara kulture u okviru Berlinskog procesa kojim predsjedava Crna Gora, u čijem je fokusu uloga kulture i kreativnih industrija u razvoju Zapadnog Balkana. Uz zemlje članice Berlinskog procesa, sastanku su prisustvovali predstavnici Njemačke, pojedinih članica Evropske Unije, kao i Velike Britanije. Organizator je Ministarstvo kulture i medija, u saradnji sa Britanskim savjetom za Zapadni Balkan.
Kultura i kreativne industrije predstavljaju značajan razvojni potencijal Zapadnog Balkana, poruka je sa sastanka, čiji su učesnici saglasni da ovaj sektor ima sve veću ekonomsku važnost, ali da je i dalje nedovoljno povezan na regionalnom nivou.
Direktorica Britanskog savjeta za Zapadni Balkan Kler Sirs Vud (Clare Sears Wood) istakla je da kultura i kreativna ekonomija mogu imati ključnu ulogu u ekonomskom rastu, pomirenju i zapošljavanju mladih u regionu. Navela je da kreativne industrije predstavljaju jedan od najznačajnijih pokretača razvoja u Ujedinjenom Kraljevstvu, i istakla da sve više država prepoznaje značaj kulture kao faktora povezivanja.
– Za Veliku Britaniju, kreativna ekonomija je ogroman pokretač rasta. Ona donosi 13 miliona funti svakog sata. Zapošljava 2,5 miliona ljudi i jedan je od stubova naše industrijske strategije. Sve više zemalja shvata da bogatstvo ne mora nužno biti u proizvodnji ili se nalaziti pod zemljom, već je u ljudima, u idejama, u intelektualnoj svojini i u dizajnu, i postoji toliko mnogo mogućnosti za Zapadni Balkan u ovoj oblasti. Za Veliku Britaniju, kreativna ekonomija raste dvostruko brže od drugih sektora na industrijskom planu. I to nije samo slučaj u Velikoj Britaniji; mnoge zemlje zaista prihvataju kulturu jer je ona povezujući faktor. Povezuje se sa ekonomijom. Povezuje se sa kulturom. Povezuje se sa turizmom. Povezuje se sa nasleđem. Dakle, postoji toliko mnogo mogućnosti. Važno je iskoristiti trenutak, brzo djelovati, učiti iz iskustva drugih zemalja, spojiti obrazovanje, ekonomiju, kulturu i turizam, i sve to povezati, i što je najvažnije, učiniti to dijelom nacionalnog investicionog plana, poručila je Sirs Vuds.
Ministarka kulture i medija Crne Gore Tamara Vujović poručila je da kreativne industrije obuhvataju širok spektar djelatnosti, i da imaju i kulturni i ekonomski značaj.
-Ovo je treći ministarski sastanak ove godine. Nakon ministara javne uprave i ministara energetike i rudarstva ovoga regiona, sastaju se ministri kulture kako bi razgovarali koliko smo napredovali u odnosu na prošlu godinu, kada smo imali prvi sastanak na temu kreativnih ekonomija. Kreativne ekonomije su jedan veoma raznorodan sektor koji se kreće od dizajna, mode, gejminga, ICT-a, sve do kreativnog zanatstva i onoga što zovemo art and craft, suveniri i tako dalje. Sve ono što je proizvod nekog kulturnog promišljanja je tema za ministre kulture, ali ona ima i značajan ekonomski potencijal. Jer, recimo, neko ko proizvodi neki dobar suvenir ili neku igricu i prodaje je na nekoj platformi, on itekako utiče na ekonomiju, samozapošljiv je, a negdje doprinosi i nacionalnoj ekonomiji, kazala je Vujović.
Ona je naglasila da je važno te potencijale pretvoriti u konkretne razvojne strategije i investicione planove.
– Ovo su zemlje sa Balkana koje imaju mnoštvo kreativnih ljudi, koji imaju potencijal da stvaraju, tako da je samo to bogatstvo koje imamo treba pretočiti u neke konkretne strategije, u konkretne poteze, kao što je, recimo, Regionalni savjet za saradnju – RCC. Nešto slično bi trebalo napraviti i na polju kreativnih industrija, sa ciljem da se region predstavlja kao jedinstven prema svijetu i prema Evropskoj uniji.
Generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju Amer Kapetanović ocijenio je da Zapadni Balkan raspolaže kreativnim potencijalom, ali da je ključ u njegovom povezivanju. On je poručio da je cilj stvaranje regionalne platforme koja bi omogućila jači nastup kreativnih industrija i njihov ekonomski rast.
-Nama u regionu ne fali ideja, ni kreativne energije; imamo mi to. Ono što nama fali je platforma da se to poveže, uklanjanje raznoraznih barijera, pravljenje sistema gdje bi uvezali, recimo, gaming industriju, filmsku industriju, audio-vizuelnu umjetnost, bilo koju drugu umjetnost, koja danas, po nekim podacima relevantnih svjetskih agencija, generiše 5% GDP-a. Dakle, nije to mala snaga, ali je fragmentirana. Zatvorena je, da kažem, u nacionalne granice, a ovo što mi danas pokušavamo i što ćemo sasvim sigurno raditi sa Vladom Crne Gore i sa svim vladama u regionu,je da napravimo jednu regionalnu platformu. Da na neki način maksimalno pomognemo toj kreativnoj energiji i kreativnim idejama da se povežu i da dobiju taj „scale“, taj zamah. Njima treba sistemska podrška, njima treba novac, ali ne donacije. Njima treba neka vrsta biznis partnerstva, zaključio je Kapetanović.
Poruka sa sastanka je da kreativna ekonomija može postati važan pokretač razvoja i zapošljavanja mladih u regionu, ali uz jaču regionalnu saradnju i povezivanje sektora.
