Одборници локалног парламента су на 9. редовној сједници, након вишесатне расправе, усвојили Предлог завршног рачуна Буџета Општине Херцег Нови за 2025. годину.
Буџет за 2025. годину планиран је на 34,35 милиона еура. Укупни остварени примици са пренијетим средствима из претходне године износили су 31,87 милиона еура, односно 92,8 одсто плана. Укупни приходи били су за 13,23 одсто већи него 2024. године, информисала је секретарка за финансије Весна Миловић.
– Највећи дио прихода остварен је из сопствених извора, који чине више од три четвртине укупних буџетских прихода. Сопствени приходи остварени су у износу од 24.243.638,76 еура, односно 76,05 одсто укупних прихода. Уступљени приходи остварени су у износу од 6.198.369 еура, односно 19,4 одсто. Највећи раст биљеже порези, који су са 18,41 милион еура у 2024. години порасли на 24,20 милиона еура у 2025. години. Сматрамо да завршни рачун представља потврду одговорног управљања јавним финансијама и основ за наставак развојних пројеката – казала је Миловић.
Одговарајући на питања одборника, Миловић је истакла да екстерна ревизија директно сарађује са Дирекцијом и свим органима локалне управе, тако да би спорови требало да буду образложени од стране надлежних органа. Када је ријеч о уговорима о дјелу, казала је да Општина има све више културних и спортских догађаја, те да је логично повећање ангажовања одређених лица.
Одборник Владимир Косић током расправе казао је да позитивно мишљење ревизора на буџет значи само да је он урађен у складу са законом, али не мора нужно да значи да је квалитетно реализован. За њега је буџет за 2025. годину лоше реализован, јер су јавна примања планирана на 34,35 милиона, а остварена у износу од 31,8 милиона еура.
Косић је подсјетио да су из Клуба одборника Европског савеза упозоравали да ФК Игало може испасти из Друге лиге, да спортског села на Жвињама неће бити, да ће пројекат жичаре бити обустављен, да ће доћи до дислокације стадиона Солила, као и да ће бити уведен мораторијум на градњу.
Ревизор је скренуо пажњу на укупну вриједност спорова, односно тужби покренутих од физичких и правних лица против Општине, које су до 31. децембра прошле године износиле скоро пет милиона еура. То би могло, како наводи Косић, према мишљењу ревизора, да доведе до одлива средстава из буџета.
Косић је, између осталог, питао колика је реална опасност од наплате тих пет милиона еура, колико би то утицало на буџет, колики је стварни јавни дуг Општине, као и да ли је износ од 824.825 еура обрачунат Радио-телевизији Херцег Нови у складу са законом. Такође је питао да ли је Његошева улица асфалтирана у складу са законом, те затражио објашњење за издатке за унапређење протока саобраћаја у износу од 127.597 еура.
Одборница Европског савеза Тања Вујичић је издвојила три кључна сегмента за које сматра да су изузетно важни за грађане Херцег Новог и за будућу финансијску стабилност Општине.
– Активни судски спорови који се воде против Општине износе пет милиона еура, односно 15% годишњег Буџета, што предтсавља озбиљан финансијски ризик, јер уколико дође до неповољних пресуда, палћају их грађани Херцег Новог. Затим, застарјела пореска потраживања, која износе 15 милиона еура, од чега је реално наплативо 1,06 милиона. Трећи сегмент, трошкови администације, гдје за бруто зараде запослених у Општини издвајамо 4,5 милиона еура – истакла је Вујучић.
Одборник Гојко Ђурђевић скренуо је пажњу на техничке детаље и нелогичности у буџету, те указао на неслагање одређених података у тексту. Као примјер навео је износе сопствених прихода – у једној табели наведен је износ од 24,24 милиона еура, а у другој 24,56 милиона, што представља разлику од преко 320 хиљада еура. Сличан проблем је, како запажа, и код издатака за суфинансирање становања. Код издатака за штампу и дистрибуцију рјешења, који су пројектовани на 72 хиљаде еура, утрошено је свега нешто више од 16 еура.
Одборник УРЕ Никола Радман истакао је да је буџет, као и претходних година, потрошачки, фокусиран на порезе, прирезе и таксе, али да је питање из којих се извора пуни. Он је поставио питање реализације Стратегије развоја општине и поручио да она мора бити ослоњена на развој привреде.
– Сви буџети се пуне тако, то је нормално, али се поставља питање који су то извори прихода. Видимо да су то у највећем проценту таксе по основу комуналног опремања и порез на имовину, умјесто да имамо диверсификацију привредних активности и улагања у „греенфиелд“ инвестиције. Имамо читаво Суторинско поље, гдје је трећина простора пројектом предвиђена као бизнис зона. Цента нисмо уложили ни прошле ни претпрошле године и не знам шта чекамо. Изгубили смо много инвеститора, знам лично јер сам их доводио, који су били спремни да уложе милионе у „греенфиелд“ инвестиције и запосле по 250 радника. Док је грађевинских дозвола и инвеститора, нема бриге за ову власт. Проблем је што знамо само да наплатимо од распродаје наше имовине, а немамо визију развоја – сматра Радман.
Радман је поставио и питање реализације Стратегије развоја Херцег Новог до 2027. године, односно у ком проценту је она до сада спроведена.
Одборница ГП „Идемооо“ Оливера Доклестић сматра да грађанима Херцег Новог све треба презентовати транспарентно.
– Забрињавајуће је да је Општина, поред свих средстава и примитака, користила и краткорочни кредит од преко 500.000 еура. Било би добро да знамо зашто, када, у које сврхе и под којим условима. Такође желимо информације о јавним набавкама. Посебно се питања односе на грађевинске радове по граду, Његошеву улицу, начин извођења радова и недостатак техничке документације која потврђује њихов квалитет. Никада не можемо добити одговор о грађевинском дневнику и разлозима због којих се поједине дионице ове улице раде два или три пута. За ова питања потребно је озбиљно образложење, уколико неко воли овај град и жели му добро – истакла је Доклестић.
Одговарајући на одборничка питања, предсједник Општине Стеван Катић истакао је да је буџет за 2025. годину највећи до сада, односно да представља највећи остварени буџет од увођења вишестраначја. Навео је да су, упркос отежавајућим околностима везаним за издавање грађевинских дозвола и легализацију, приходи тренутно шест до седам одсто већи у односу на исти период прошле године. Такође, према оцјени екстерне ревизије, ово је друго узастопно позитивно мишљење на завршни рачун буџета у посљедњих двадесетак година, што довољно говори о одговорном управљању финансијама.
Укупна дуговања по основу судских спорова износе око пет милиона еура. Ријеч је о тужбама старим двије до три деценије, а највеће су везане за земљиште на којем су изграђени хотели „Игало“ и „Топла“, казао је Катић.
– То су стотине тужби грађана и привредних субјеката против Општине Херцег Нови, који сматрају да треба да буду обештећени за нешто из претходног периода. Ти предмети углавном потичу од прије 20 и 30 година, а од доласка ове власти немамо значајних нових потраживања, јер смо настојали да све радимо одговорно и домаћински. Имамо пресуду у случају „Вектра Бока“ и породице Ацовић, гдје је, по нашем мишљењу, Општина Херцег Нови неоправдано тужена солидарно са „Вектра Боком“ на износ од 2,5 милиона еура са каматом. То је велики износ и сматрали смо да Општина не треба да га плати јер никада није била корисник нити власник тог простора, међутим, по првостепеној и другостепеној пресуди морамо да измиримо та дуговања солидарно са „Вектра Боком“ – навео је Катић.
Катић је информисао да је почетком ове године локална управа добила пресуду за изузето земљиште хотела „Топла“, што је потврђено и на Врховном суду.
– У марту ове године исплатили смо износ од близу пола милиона еура, док је камата упућена на вјештачење. Највећи проблем представљају потенцијална дуговања од око два милиона еура, гдје треба да разговарамо са власницима земљишта и видимо њихов став према „Вектра Боки“, у односу на породицу Шабовић која је добила спор за изузето земљиште уступљено за изградњу хотела „Игало“. То су спорови из деведесетих година прошлог вијека који се и данас воде против нас. Виши суд је прије неколико дана вратио на првостепени поступак пресуду у предмету у којем се тврди да дио Игала, гдје се налазе Илијин парк, Мјесна заједница Игало, пијаца и паркинг, није општинско власништво, већ да је наводно припадао једној фирми из Војводине која кроз два одвојена поступка потражује око три милиона еура накнаде за то земљиште у центру Игала – навео је Катић.
Потпредсједник Општине Иван Отовић, говорећи о ФК Игало, казао је да нико не може оспорити жељу претходне управе и свих у клубу да се избори пласман у Прву лигу. Нажалост, спортска срећа и квалитет нису омогућили да Игало заигра у Првој лиги у сезони 2025/2026. Нова управа ступила је на дужност 4. јула 2025. године и, поред спортских проблема, суочила се са бројним изазовима.
– Игало је општински клуб, као и КК Приморје, гдје је Општина апсолутни власник. ФК Игало у овом тренутку има више од 163 регистрована играча у ЦОМЕТ систему. Кадети Игала освојили су прво мјесто у Кадетској лиги и очекујемо да ће наредне сезоне заиграти у Првој лиги – казао је Отовић.
Додао је да се многе ствари поправљају, док ће бројни изазови тек бити превазиђени, те да се ситуација не смије посматрати из само једног угла.
– Нико не спори да је дошло до спортског неуспјеха и испадања у Трећу лигу, али смо сви свјесни чињенице да је за улазак у Прву лигу потребно много тога промијенити и поставити здраве темеље пословања – поручио је Отовић.
У завршној ријечи о првој тачки дневног реда Катић је казао да је Општина у посљедње двије године добила позитивно мишљење о пословању, што представља значајан искорак у односу на претходни период, када су доминирала мишљења са резервом. Истакао је да је овакав резултат плод континуираног рада, док повјерење грађана, који су трећи пут заредом дали мандат актуелној власти, потврђује да не постоји адекватна политичка алтернатива. Нагласио је и да је власт отворена за сарадњу искључиво у оквиру јасно дефинисаних политичких принципа.
Контрола трошења средстава у спорту спроводи се преко ресорног секретаријата, при чему се средства клубовима додјељују са више буџетских позиција, укључујући редовно финансирање и одржавање терена. Посебан фокус стављен је на фудбалску инфраструктуру, гдје је планирана изградња нових трибина између главног и помоћног терена, што ће омогућити праћење утакмица са обје стране. Ови радови дио су ширег плана који укључује и рјешавање питања паркинг простора у близини почетне станице жичаре.
Катић је објаснио да се Херцег Нови налази у бафер зони Котора, што подразумијева строге конзерваторске услове, али да град као цјелина није под директном заштитом УНЕСКО-а. Тренутни мораторијум на градњу у Боки которској, како је навео, представља значајну препреку развоју. Општина се противи увођењу додатних мораторијума који би угрозили привреду, сматрајући да је постојећи систем двостепене контроле пројеката сасвим довољан за заштиту простора.
У посљедњих десет година број хотела у Херцег Новом повећан је са десет на готово 100, чиме се град поново позиционирао међу десет водећих регионалних дестинација по туристичком промету. Међутим, озбиљни инвеститори и даље се суочавају са административним препрекама. Као примјер наведен је пројекат на Луштици, који на усаглашавање документације чека више од шест година. Додатни проблем представљају неријешени приватизациони процеси, попут оних у ХТП Бока и хотелу Игало, који због руинираних објеката негативно утичу на имиџ дестинације.
Катић је подсјетио да је Општина недавно уручила донацију болници у Мељинама вриједну 120.000 еура за набавку медицинске опреме и возила, критикујући претходне државне управе због недовољног улагања у здравствени систем. Када је ријеч о саобраћају, истакао је да је изграђена једна од најсавременијих јавних гаража са 160 паркинг мјеста, те да су планирани нови капацитети како би се ублажио проблем паркирања током врхунца туристичке сезоне.
На 9. редовној сједници СО Херцег Нови усвојен је измијењени и допуњени дневни ред са 17 тачака.
Након што је двоје одборника поднијело оставке, упражњена мјеста попунили су Зоран Лазаревић са изборне листе „Стеван Катић – Знамо се по дјелима“, умјесто Бора Лучића, и Алмир Тахири са изборне листе „ДПС Херцег Нови – Град какав нам треба“, умјесто Боривоја Вуковића.
Формирана су и два нова одборничка клуба: „Отворена Бока – Знамо се по дјелима“, који чине предсједник клуба Гојко Ђурђевић и замјеница Маја Поповић, те „ДНП Бока“, који чине предсједник клуба Зоран Мирић и замјеник др Драгиша Делић.
