Пуно је стваралаца и људи који су својим животом и радом у Херцег Новом заслужили памћење. То се свакако може рећи за живот и дјело текстописца Недељка Неђа Воларова, војника по професији али и особеног ствараоца великог броја текстова за музичаре.
Прије пар дана завршио се животни пут Неђа Воларова (1940-2023), особеног ствараоца, истина аматерског, који је написао више пјесама о Боки и Херцег Новом. У центру његовог разновсног стваралаштва било је море чије је шумове упознао на бродовима Југословенске ратне морнарице. У његовом богатом опусу су и већ препознатљииве химне ФК „Игало“ и КК „Приморје 1945“. За новске “Егзодусе” Воларов је написао пјесме „Боко, Боко љепотице“, „Ћаћа“, „Галеб” „Димњачар“ и „Манголија“.
Његову нумеру „Ајмо сви на фешту“ посвећену “Празнику мимозе“ изводи Зоран Зоро Мартинети. На репертоару клапе „Стари Капетан“ су „Валови“ „Море море“ и „Кад би море знало“, а његову нумеру “Маријана” успјешно изводи Слободан Бобо Милановић. На дјечјем “Ђурђеванском фестивалу” у Бања Луци 2009. године Недељко Воларов добио је награду за најбољи текст за нумеру „Нек се роде врате“. У жирију је тада био и Новљанин Огњен Бомоштар, а побједничку пјесму фестивала су извеле Николина Ђекановић и Ђорђија Ђурачић. Такође у Бања Луци, на фестивалу „Први аплауз“ нумеру по његовом тексту „Рано је“ низводила је Сара Јањић.
Отишао је чика Неђо, како су га звала дјеца у Бања Луци и Херцег Новом. Памтиће га и спортисти и навијачи када Солилима и Спортским центром Игало буду одјекивали његови стихови, и када на музику Срећка Ковачевића чују глас Ивана Мартинетија.
Свака Воларова написана пјесма, међу којима је и више необјављених, заслужује потпунију анализу. Оне су приче у стиху које се памте, као и њихов аутор који је у сриједу, у кругу породице, сахрањен на градском гробљу Савина.
