Сјећање: Одлазак племените и вољене професорице Вере Тодорић

У недељу, 9. јуна, послије дуге болести преминула је у 92. години Вера Тодорић, познати просвјетни радник Херцег Новог, потомак чувене породице Јанковић из Игала.

Рођена је 1932. године у породици Милића Тодорића и мајке Илинке, рођене Јанковић у Игалу. Расла је у кући Шпира Јанковића, заједно са мајком и тетком Надом.

Вера Тодорић је била узоран просвјетни радник и професор математике многим генерацијама, прво у Бродометалској школи у Бијелој, потом у матичној згради на Савини, гдје је предавала у гимназији, трговачкој школи и другим средњим школама. Посебно је била цијењена од ученика Средње математичке школе у Школском центру „Иван Горан Ковачић“ из генерације 1978/82. којима је била разредни старјешина. Послије завршетка средњошколског образовања ученици ове генерације окупљали су се сваких 10, па пет година, да би се потом, ради своје професорице Вере, окупљали сваке године до 2022. у ресторану поред њене куће у Игалу.

За своју породицу, која је расута по свијету, за све пријатеље и познанике, као и за бројне генерације својих ученика Вера је била особа од повјерења којој су се увијек могли обратити за савјет, коју су сви цијенили и поштовали. Била је племенита, смирена, пуна разумијевања и увијек са благим осмијехом. Њено понашање одавало је урођену бокељску сталоженост и мудрост. Није била претјерано строга, умијела је да пренесе знање, а сви њени ученици истицали су да је професорица Вера изнад свега била добар човјек, одана традицији породици Јанковић у чијем је скуту расла. Јанковићи су били зачетници туризма у Игалу, гдје су дошли из Паштовића. По њеној причи, али и архивским документима, породица потиче од чувеног ускока Стојана Јанковића.

Верин прадјед Антоније и дјед Шпиро развили су успјешан посао  почетком прошлог вијека у Трсту. Дјед Шпиро, који је био администратор бродарског друштва, због притиска фашистичких власти се 1928. године вратио у Игало, гдје је изградио  хотел „Игало“ са 16 соба са 40 лежаја, тениским и боћарским тереном, као и аутомобилом за превоз путника. Шпиро Јанковић  и његов син Милош су преко дипломате Душана Мартиновића били иницијатори   испитивање љековитог игаљског блата, које је послије Другог свјетског рата наставио др Светозар Живојиновић.

Милош Јанковић  (1906-1999), ујак Вере Тодорић, био је 1944. године, за вријеме њемачке окупације, предсједник Општине Херцег Нови, што су му комунистичке власти узеле за зло и сматрале га народним непријатељем, иако је Игало, па и Херцег Нови, спасио од  разних непријатеља. Због тога је 1948. године емигрирао у САД, гдје је оставио забиљешке на еглеском језику  о тим временима. Вера Тодорић је на промоцији књиге свог ујака Милоша у септембру 2022. године рекла да је више него поносна што је доживјела да је на неки начин рехабилитована породица Јанковић, којој је национализован хотел, који ће постати стара зграда Института „Др Симо Милошевић“.

Одлазак професорице Вере Тодорић је губитак који се не односи само на херцегновско школство, јер је Вера била и члан херцегновског Кола Српских сестара, чији је рад обновљен 19. априла 1991. године, настављајући традицију Кола основаног 1923. године са првом предсједницом Олгом  Комненовић.

У обновљеном Колу српских сестара, гдје је Вера Тодорић била врло активна, започет је хумани рад на ползу народну који се убрзо по обнављању показао као изузетно тежак и изазован. За вријеме ратних дешавања Коло је сакупљало и достављало помоћ за борце на фронту, помоћ за Невесиње, за Косово и Метохију, а у делегацијама је била и Вера Тодорић. Коло је у складу са својим могућностима дијелило помоћ и грађанима Херцег Новог и избјеглицама које су уточиште нашле у нашем граду, а награђивало је и најбоље ученике новских школа.

О Вери Тодорић и њеном професионалном раду свједоче изванредни резултати, признања, дипломе и стручне награде, међу којима је и угледна награда СПКД „Просвјета“ Херцег Нови 2015. године за најбољег херцегновског просвјетног радника.

Знамо колико Вера уважавала и поштовала грађане Херцег Новог, Игала посебно, али нисмо сигурни да ли је знала колико су њу суграђани вољељи и уважавали. Тек кад је напустила овај свијет пишемо и изговарамо ове ријечи, које смо јој требали рећи док је била међу нама…

Вера Тодорић биће сахрањена данас у 15.00 сати на гробљу код цркве Вазнесења Христовог на Топлој.

Вјечна слава Вери Тодорић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here