Јуче је у Будви у 89. години преминуо Иво Марковић предсједник ОБНОР-а Будве. Борачка организација Будве али и цијеле Боке и Црне Горе као и њихови пријатељи из Херцеговине и Јужне Далмације остали су без још једног великог имена и активисте који је свједочио о патњама заточеника на острву Ластавица и тврђави Мамула од априла 1942. до септембра 1943. године
Иво Марковић, са публицистом, амбасадором у пензији, заточеником логора Недељком Зорићем и тадашњим предсједником општинског одбора ОБНОР-а Херцег Нови Михаилом Килибардом и сарадницима, почели су обиљежавати 2009. године 14. септембар датум када је 1943. године расформиран фашистички логор Мамула. Било је то подсјећање на 2332 логораша који су тамновали на Мамули из Боке, Јужне Херцеговине и Јужне Далмације.
Иво Марковић из Побора, код Будве, био је један од преживјелих логораша, говорио је о времену робијања на острву. Из његовог села било је заточено 110 жена и дјеце. Марковићу је приликом септембарских обилазака острва Мамула друштво до 2019. године правила заточеник Нада Лучић-Сеферовић из Мориња.
И прошле године, 12. септембра као и на свим ранијим сусретима Иво је као једини живи заточеник свједочио како су затвореници живјели у тешким условима, хладној и мемљивој тврђави.
-Логор Мамула отворен је 30. марта 1942. године, а први затвореници источног дијела затвора били су 110 жена, малољетници од 8 дана до 10 година, из села Побори изнад Будве. Ја сам имао свега 8 година када сам са мајком, браћом, сестром и њеном дјецом доведен на острво. Логор Мамула постојао је све до капитулације Италије. Шест дана по капитулацији, у посљедњем тренутку прије доласка Њемаца, логор на Мамули је расформиран. Исцрпљени логораши су пливали до Луштице а неки су бродићима превожени до Луштице и Роса. Кроз логор је прошло 2.332 људи од којих је 50 умрло од глади, а око 80 је осуђено на смрт и стријељано, свједочио је у више наврата од 2009. године Иво Марковић.
Он је увијек са поносом истицао своју обавезу док је жив да свједочи и прича о том терору италијанских фашиста у Другом свјетском рату. У слободно вријеме радо се дружио са друговима из своје борачке организације посјећивао Мамулу и скупове на овом острву пакла како је знао да каже. Са својим знатно млађим колегама био је недавно у делегацији ОБНОР-а Боке 12 . јуна ове године на Сутјесци.
Сви који су сарађивали са њим памте га као великог пријатеља, доброг, духовитог човјека и успјешног организатора за активности борачке организације на чијем је челу био.
Иво Марковић је био омиљен међу посјетиоцима борачких скупова, али и туристима који су за њега знали путем бројних документараца, прича о логору Мамула.
Иво Марковић биће сахрањен сутра у 11 сати у селу Поборе код Будве.
