Napustio nas je Tonći Đečević, još jedan od onih maštovitih zaljubljenika u Novi, dobrodušnih, vrijednih, talentovanih ljudi, ogromne, pozitivne životne energije. Jedan od onih rijetkih koji su znali da se našale, bezazleno na svoj i na tuđ račun, da se takmiče, istražuju, osvajaju najrazličitija znanja i vještine onda kada se to ne očekuje.
Zanat je savladao u mornaričkoj školi u Tivtu. Tri godine služio vojni rok u mornarici u Splitu. Odličan plivač, kako je priličilo njegovom duhu, osvajač medalja u plivanju slobodnim stilom na duge staze, na armijskim takmičenjima i u novskom „Jadranu“ koga je svim srcem volio do kraja. Brodograditelj. Prvi je, kažu, napravio jedrilicu, po svom nacrtu, betonskog korita dugu 10,5 metara. Jedrio je Jadranom, prateći najbolje vjetrove, kuda je želio…
Počeo je da piše u sedmoj deceniji, učio da svira gitaru u devetoj, a u desetoj započeo šesnaestu knjigu… Svih 15 prethodnih posvetio je Herceg Novom. Prva je bila „Hercegnovska tradicija”. Većinu od njih sam je opremio, obavio lekturu i korekturu, bio izdavač i grafički dizajner, mnoge ručno povezao…U jednom razgovoru za RT HN rekao nam je da je radio, čini mu se od kada se rodio. Onda je nizao zanat, plivanje, jedrenje, fudbal, trčanje, pjevanje, pa dodavao da je bio među novskim galebovima, da se družio i opisao sve novske oriđinale, da se dva puta ženio, sa suprugom podizao djecu i volio…
– Sve je to moj život, rekao je i nastavio, ništa treće ne postoji, a ja sam ti kao Stari grad, nedoderiv… pa završavao rečenicu uz osmijeh – Metuzalem novski!
Beskrajno radoznao, energičan, uporan, govorio je: željan sam stalno znanja i iskustva, nikad novca. U kući je godinama „gradio“ biblioteku, njegova oblast bila je filozofija, pričao je da je pročitao dvije hiljade knjiga.
Proteklih nekoliko godina redovno je odlazio u teretanu, tri puta sedmično.
Nema ni desetak dana da smo se sreli u „Boki“.
Njegov dugogodišnji, brižni prijatelj, ponudio je tada da ga odvede do doktora zbog problema koji je imao sa očima.
Nije otišao. Dogovarali smo novi susret i razgovor.
I ostali bez njega.
Na vijest da je preminuo prelistala sam ponovo knjigu „Hercegnovski ribar i furešta“.
Ona završava epitafom glavnom junaku, a epitaf stihom:
„Boga je molio, nek plima nadolazi i val velji
Umro je po svojoj želji.“
Čini se da je tako odjedrio iz sna u neki bolji svijet i naš Tonći.
Sigurne staze nebeske i mir njegovoj duši. Nama sjećanje i knjige u kojima uz autora živi i diše neki davni Novi.
Tonći Đečević biće sahranjen danas na Gradskom groblju na Savini.
Vitka Vujnović
