Жене подједнако туже послодавце у јавном и приватном сектору, али чешће се у њихову корист пресуђује кад туже приватника, него државне институције. То је показао досадашњи мониторинг судских случајева који спроводи Синдикат медија у оквиру пројекта „Равноправност кроз правду: Случајеви дискриминације жена у вези са радом”, а до сада су анализирана 22 случаја.
У фокусу мониторинга су основни судови у Подгорици, Котору и Бијелом Пољу, а анализирани случајеви су из периода 2016-2020. У 14 одсто посматраних поступака, пресуда још није донесена. Од 86 одсто пресуђених случајева, само 37 одсто је завршило у корист тужиља.
У јавном сектору најчешће тужени послодавци су министарства (36 одсто), те образовне и здравствене установе (по 18 одсто).
Судови су, у поступцима у којима је тужен послодавац из јавног сектора, у 20 одсто случајева пресудили у корист тужиље, а у 80 одсто случајева у корист туженог. С друге стране, судови су у 45 одсто случајева пресудили у корист туженог приватног послодавца.
У тужбеним захтјевима, тужиље најчешће истичу мобинг (23 посто), неисплаћене прековремене сате и немогућност коришћења права на годишњи одмор (18 посто), непоштовање породиљских права (14 посто). Тужиље су већином високообразоване (73 посто).
У 18 одсто посматраних случајева, жене су тврдиле да су директно дискриминисане због пола. У њиховим тужбама наводи се да су примале мању зараду од мушкараца који раде на истим позицијама (50 одсто), те да су дискриминисане због брачног статуса (25 одсто) и мајчинства (25 одсто). У поменутим случајевима, жене су тврдиле да њихови послодавци сматрају да због породичних и родитељских обавеза не могу подједнако добро обављати радне задатке.
Мониторинг ће бити настављен до априла, када ће бити представљен финални извјештај.
Осим посматрања судских случајева, Синдикат медија Црне Горе, у оквиру овог пројекта, пружа и бесплатну правну помоћ за жртве дискриминације.
Пројекат је дио шире акције “Унапрјеђење радних права жена”, коју спроводи Мрежа жена Косова и партнери из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, а коју финансирају Европска унија и Шведска Агенција за сарадњу и развој.
