Општина Херцег Нови укључила се у рјешавање проблема око смјене у Институту, а њени представници пратили су данашња дешавања, а резултат преговора је иницијатива за заказивање састанка у Влади Црне Горе.
Како наводи предједник Општине Стеван Катић, добро је што је овај проблем отворен данас, јер сви у држави морају да знају са којим се проблемима суочава Институт.
-Ово је једина бања у ЦГ, један велики ресурс у држави и држава као већински власник мора да се укључи. Ми смо постигли данас консензус са мањинских власником и договорили смо се да упутимо заједнички допис да тражимо хитан састанак у Влади ЦГ гдје би присуствовао премијер, министри здравља, финансија и просвјете како би се ријешили проблеми и како би изашли са заједничком платформом која би требало да буде оквир како би Институт требало у наредном периоду да функционише.
Он је потврдио да је сједница Одбора одгођена док се ови пробеми не ријеше и казао да је Ракчевић спреман да прода своје акције, те да је Општина има начин да те акције откупи.
-Разговарали смо о откупу акција које су у власништву Ракчевића и који је изразио спремност да прода акције на берзи. Разговараћемо и на ту тему и да видимо које су то могућности а свакако би било добро да двије трећине власништва имају држава и општина заједно, казао је Катић и навео да ће у наредном периоду понудити Ракчевићу предлоге на који начин би то Општина урадила.
Потпредсједник Општина Милош Коњевић истиче да је императив рјешавати нагомилане проблеме института
-Огромни су дугови, проблема је много и добра је ствар да Општина хоће да уђе у тај посао са Ракчевићем и надам се да ћемо доћи до реализације и да ћемо уз помоћ државе да рјешавамо проблеме у Институту, казао је Коњевић.
Власник скоро 28 одсто акцијског капитала Жарко Ракчевић је казао да нису његове акције проблем већ начин управљања и чињеница да Институт дугује 33 милиона еура, од којих је 27 милиона акумулиран у последње три године.
-Од 2018. године сам упозоравао да треба правовремено откупити дуг Југобанке. Тада се можда тај дуг могао откупити за милион еура а он је данас достигао износ од девет милиона еура. Дуг према радницима је скоро пет милиона, а уз дугорочне и краткорочне обавезе укупно износи 33 милиона еура.
Каже да се ситуација понавља и да није рјешење да се једна партитократија мијења другом:
-Нама требају менаџери, добри домаћини а не прегласавање у Одбору директора јер три представника има држава и они доминантно опредјељују. Сви се заклињу у Институт а Институт је пред стечајем. Све партије шаљу поруке „Не дамо Институт“ а питање је коме га не дамо. Највећи проблем је што овај драгуљ и окосница здравственог туризма пропада. Да нисам вјеровао да овај бисер ХН и ЦГ може да функционише и да буде профитабилан не бих са партнерима из Чешке улагао у ту установу. Али не можете са једном недомаћинском логиком политичким паролама спашавати Институт. Институту треба озбиљан програм опоравка. Оно што је добро и што морамо извући из данашњег догађаја је чињеница да држава мора да се окрене рјешавању проблема у Институту. Без рјешавања дуга према Југобанци, земљишта које није у власништву Института, дуга према радницима, Институт се не може извући.
Ракчевић се нада, како је рекао, да ником добронамјерном није интерес да Институт са својих 697 радника иде у стечај.
-Институт је на корак од стечаја и треба озбиљну помоћ, закључио је Ракчевић и додао да заговарају конкурс и избор менаџера који ће својим резултатима показати да ли добро ради или не.
В.д. директора др Саво Марић је казао да влада лоша комуникација и да је битно да се међусобно „чују“.
-Оно што је добро за Институт је да унутар наше фирме имамо добру комуникацију и сарадњу. Постигли смо да се међусобно „чујемо“, поштујемо и да не пребројавамо ко је за коју партију. Битно је да нас и држава чује. Они нас саслушају али то врло брзо забораве. У десетомјесечном мандату више пута сам имао разговоре са министрима, они се по нашу несрећу често мијењају, због чега проблеме морамо наново објашњавати и тако у круг. Имамо информацију да је министарство саставило Савјет који ће се бавити болницом Мељине и Институтом, сад ће и њима требати пар мјесеци да се упознају са проблемима, а онда ми као фирма и град само губимо вријеме, истакао је Марић.
Наводи да је био спреман да буде смјењен са вршиоца дужности извршног директора, што би прихватио, али да је захвалан на пруженој подршци.
-Веома је ружно што смо као људи орочени, мијењају нас врло често и то је оно што није добро. Као што сам рекао, као што Влади треба времена да се упозна са проблемом Института, тако и човјеку који дође на неко мјесто треба времена да се упозна са проблемима и да почне да их рјешава. У Институту су они нагомилани, често причамо о њима, али их не рјешавамо, то је суштина. Ушли смо у проблеме, правимо план и програм за наредну годину, завршавамо коначно колективни уговор, јер тежимо да радници добију оно што су заслужили, а то је да изравнамо њихове плате са јавним здравством и надам се да ћемо на томе да истрајемо до краја, закључио је Марић.
