Реконструкцијом тврђаве Шпањола значајни бенефити и богатија понуда Херцег Новог

Тврђава Шпањола

Након што је Влада Црне Горе прихватила Уговор о субвенцији између Регије Пуља и Министарства културе и медија, за пројекат  СА – ЦРЕАТИВИТY,  реконструкције тврђаве Шпањола, са посебном пажњом се разматра идеја да се овај простор креативно осмисли и валоризује у међународни умјетнички и креативни центар. Црна Гора од Европске Уније ће добити 1,5 милиона еура.

НВО Синергија је још 2016. године скренула пажњу на потребу ревитализације  тврђаве Шпањола. Са принцом Николом предсједником  Фондације Петровић Његош и директором рестаураторске школе из Париза и главним архитектом за културна добра из Француске Бењамином Моунтоном обишли су тврђаву, у циљу сагледавања развоја Студије градитељског насљеђа Шпањоле, подсјећа за РТХН предсједник НВО Синергија Вук Чворо, архитекта:

Вук Чворо

– НВО Синергија је основана 2012. године и поента је била да се бавимо активацијом напуштених простора, највише валоризацијом  културног насљеђа у одрживом смислу. Пројекте у најави смо имали већ 2014. године и тада је почела Студија за стари град, као њена идеја. У том периоду је тим за Херцег Нови ступио у контакт са Фондацијом Петровић Његош да се направи пројекат. Увијек сам био заговорник практичног рада на терену. У експерименталном смислу  у акцију смо кренули 2016. године за стварање урбаног и креативног простора на Шпањоли, подсјећа Чворо.

Тврђава Шпањола има велико културно и историјско значење за Херцег Нови:

– То је био један запуштени простор, који има огромну културну тежину за град, богатство историјске тековине града, јер је толико старо, има разне слојеве у себи. Мене као архитекту је то, прије свега, заинтересовало, а и прије је било колега који су се бавили са тим. Прије свега то је књига Бориса Илијанића и рад Саше Цветковића, колеге  пејсажног архитекте, који је прије мене радио фестивал, на сличан начин. То је све утицало да осмислимо намјену, која је најближа овој што се треба реализовати, прича Чворо.

У том периоду је покренута свеукупна прича о валоризацији тврђаве Шпањола, које је било мјесто окупљања умјетника, сликара, музичара, архитеката, фотографа. Тврђава је постала један комуникативан простор.
– То је покренуло и то је нешто што полако долази на видјело и што је јако добра намјена за тај простор. То су живи пројекти, али је јако добро да је Шпањола кренула са мртве тачке, а можда је и буквално кренула 2016. године, када смо ми то активирали и још прије тога. Простор је доста захтјеван. Он је изискивао и доста више времена, него тих 20 дана. Ми смо функционисали са мизерним буџетом, али смо успјели нашим ентузијазмом и  жељом да се нешто уради, оцијенио је он.

Чворо подсјећа да су паралелно са организацијом програма радили на уређењу и чишћењу тврђаве Шпањола.

– Бавили смо се рашчишћавањем, слагали  разасути камен, поставили табле. Сав новац који смо добили улагали смо у набавку алата, опреме како би уредили простор. Правили смо кампове за умјетнике, напомиње Чворо.

Одржали су бројне изложбе, међу њима изложбу меморијалног  типа, посвећену архитектама, који су радили у Херцег Новом: Николи Добровићу (који је пројектовао зграду Поште, Арену, Дјечије одјељење);  архитекти Милораду Петијевићу, пројектанту више значајних објеката Дома здравља, Југоле Гракалића, Титове виле „Галеб“ и други. Организована је и изложба старих фотографија урађених током реконструкције након земљотреса 1979. године, које је снимао архитекта Борис Илијанић. Такође, је организована изложба дипломског рада пејзажног уређења Шпањоле младе архитектице Милене Мишељић , излагала је своје фотографије на тврђави и Зорана Мандић, а биле су организоване и експертске дискусије на тему простора тврђаве Шпањола. Програми су били стручни, едукативни и визуелно допадљиви. Организована је је сликарска радионица на тему „Шпањола-наша кућа“ коју је водила наша умјетница Ана Булатовић Лилy. Извођени су маппинг – визуелни ефекти на зидинама тврђаве. У оквиру програма „Артист резиденција“  организоване су галерије, са радовима умјетника, одржани су музички фестивали, радионице, пројекције филмова, представе и све је било обухваћено од изложби и умјетничких инсталација, дискусија до музичких догађаја.

Сада је Министарство културе и медија у оквиру пројекта ревитализације тврђаве Шпањола, покренуло причу о реконструкцији објекта у постојећим оквирима.

Министарка културе и медија Тамара Вујовић је казала да ће тврђава Шпањола, након реконструкције постати Међународни умјетнички и креативни центар, а Херцег Новом, управо, такав садржај недостаје.

Период реализације пројекта је до краја 2027. године.

 

 

 

1 ЦОММЕНТ

  1. ТВРДЈАВА. СПАЊОЛА,
    ПОМЕНУТИ. ПРОЈЕКАТ БИ МОГАО ДА ЗАЗИВИ.
    НАЗАЛОСТ ТО СЕ НЕЦЕ ДЕСИТИ. БАР НЕ У ОНОМЕ СМИСЛУ У КОЈЕМ БИ ТРЕБАЛО ТА СЕ ТО РЕАЛИЗУЈЕ.
    СПАЊОЛА БИ МОГЛА ДА БУДЕ БУКЕТ КРЕАТИВНОСТИ КУЛТУРНОГ ЗНАЦЕЊА ХЕРЦЕГ НОВОГ.
    НЕДОСТАЈУ КРЕАТИВНИ ЉУДИ КОЈИ БИ ОСМИСЛИЛИ
    ВАЛИДАН ПРОЈЕКАТ. О ТОМЕ ГОВОРИ ПРИЦА ГОСПОДИНА ЦВОРА. УЦЕСЦЕ ФОНДАЦИЈЕ ПЕТРОВИЦ И ЊЕГОВОВОГ ПРИЈАТЕЉА ИЗ ГАЛСКЕ РЕПУБЛИКЕ ЦИЈА СПЕЦИЈАЛНОСТ НИЈЕ РЕСТОРАЦИЈА ИСТОРИСКИХ СПОМЕНИКА.
    НОВАЦ ЦЕ СЕ ПОТРОСИТИ НА ПРАЗНЕ СТВАРИ.
    ПОСАО СЕ НЕЦЕ РЕАЛИЗОВАТИ.
    МИСЉЕЊА САМ ДА СЕ ПРВО ПРИПРЕМИ ЈАВНА РАСПРАВА. „ОКРУГЛИ СТО“ НА КОЈЕМ БИ УЦЕСТОВАЛИ СТРУЦЊАЦИ ИЗ ОБЛАСТИ РЕСТОРАЦИЈЕ ИСТОРИСКИХ СПОМЕНИКА И ЊИХОВЕ ЗАСТИТЕ..
    АКО НЕКОГА ИНТЕРЕСУЈЕ МОЈЕ РАЗМИСЉАЊЕ
    И СМАТРА ДА БИХ БИО ОД ДРУСТВЕНЕ. КОРИСТИ
    РАДО БИХ СЕ ОДАЗВАО ТАКВОМ ПОЗИВУ ЗА УЦЕСЦЕ НА КОНСУЛТАЦИЈЕ.
    РОКОЦКИ

ЛЕАВЕ А РЕПЛY

Плеасе ентер yоур цоммент!
Плеасе ентер yоур наме хере