Изложба „Лица и предјели“ Војислава Воја Килибарде отворена је синоћ у легату Петра Лубарде у склопу сегмента Гитар визуел арт, на беорадском Гитар арт фесту.
Окупили су се пријатељи, поштоваоци умјетности, представници Херцег феста, београдских установа културе са којима је Војо сарађивао. У изузетно емотивној атмосфери протекло је отварање поставке, у којој је 19 радова, 18 слика рађених уљем на платну и рад „У(круг)у”, рађен комбинованом техником и награђен на Херцегновском зимском салону. Мијешале су се сузе и смијех, а необично отварање, замишљено као разговор о Воју започела је историчарка умјетности Љубица Лазић, одговорна за програме Гитар визуел арта.
Она је нагласила да је ово први у низу програма који ће бити посвећени Килибарди, јер је то заслужио и као умјетник и као пријатељ. Оцијенила је, такође, да је свим што је радио у умјетности Војо већ стекао бесмртност, али њу, предложила је, треба подржати, између осталог оснивањем легата Војислава Воја Килибарде у Херцег Новом.
Милина Ковачевић подсјетила је на низ година успјешне сарадње у Херцегновском позоришту и Херцег фесту. Из те сарадње проистекло је и искрено и снажно пријатељство, а из њега понекад уз креативно брушење различитих замисли реализовани су бројни пројекти. Ковачевић се сјетила и давне оцјене угледног историчара умјетности, Богдана Мусовића који је својевремено рекао да би наслов неке будуће монографије савременог црногорског сликарсва требало да буде „Од Лубарде до Килибарде“.
Пријатељ и официјални фотограф многих београдских фестивала, а у Херцег Новом првих издања Гитар артa, Ел Гвојос, присјетио се сусрета са Војом на другом фестивалу. Непосредан и срдачан Војо је у шали коментарисао: „Питао сам се гдје си ти, не знам шта бих ти радио да ниси дошао“.
Казивања пријатеља и сарадника повезивала је Витка Вујновић и између осталог истакла да је Лубардин легат савршено мјесто за Војову изложбу јер је његов стваралачки кредо била Лубардина мисао „Ја сам ја и свијет сликам по својој вољи“, осим тога Војо је био члан Лубардине фондације у Херцег Новом.
Вујновић је подсјетила и да је Војо волио да се игра ријечима и да на посебан начин поздравља људе са „љепото“, „очи моје миле“ или „нунце“ како је говорио за Сунце.
– Играо се и стварајући, али увијек тако да уради најбоље што може. Као границу је постављао небо и досегао је. Ни тамо не спава, сигурна сам али остаје „са очима изван сваког зла“ онако како је посматрао и свијет из кога је отишао пребрзо – рекла је Вујновић.
Подршку организацији изложбе осим Херцег феста, херцегновског Секретаријата за културу, Гитар арт феста, дао је и Легат Петра Лубарде изузетним пријемом. Није изостала ни пријатељска подршка Наташе Бајат и Влада Георгиева.
Фото: Душко Вукић
Vojo ❤️