Ракчевић спреман да држави прода акције Института Игало за пет милиона еура

Помоћ Институту „Др Симо Милошевић“ у износу од 10 милиона еура, која је планирана кроз План спашавања и реструктурирања, покрива само дио дугова које Институт има а чијом ће исплатом бити одблокиран рачун, сматра највећи мањински акционар Жарко Ракчевић.

Он је у емисији „У четири ока“ на РТХН  казао да је спреман продати свој дио акција по цијени од пет милиона али и да купи државни пакет акција за који би понудио 20 одсто више новца. По његовом мишљењу још није избјегнута опасност од увођења стечаја у Институт због дуга према београдској Југобанци као ни губитак дијела имовине, јер је Агенција за заштиту депозита из Србије, када је покренула принудну наплату, ставила забиљежбу на објекат Прве фазе.

Ракчевић је подсјетио да је рачун Института блокиран и да   је помоћ од 10 милиона само кап за озбиљне проблеме које Институт има:

-Постоји редослед корака и прво треба деблокирати рачун. Тих 10 милиона је у суштини предвиђено да се ријеши проблем Југобанке, 7,3 милиона, дио тужби радника у износу од 600 000 еура, дуг према Адико банци 720 000 и према добављачима 1, 38 милиона еура. То је оно ургентно 10, 3 милиона еура да би се деблокирао рачун а стално стижу нове обавезе. Зато кажем да је Институт у озбиљним проблемима и треба му пуно новца да би се спасио. Мислим да популизам није добра мјера, казао је Ракчевић.

Премда није добио званичну понуду да прода свој пакет акција од скоро 28 одсто, Ракчевић је спреман да то уради.

-Не може држава имати двојне аршине. Ми смо прије шест година понудили 10 милиона за акције и све да откупимо и то је било испод сваке цијене. Сада када је обрнуто и када сам је рекао дајте, вратите нам уложено, дајте нам пет милиона јер знамо да је инфлација у ових пет, шест  година преко 40 одсто, кажу да је то претплаћено, рекао је Ракчевић.

Поручио је да је спреман да купи државни пакет акција за 20 одсто више и уз гаранције да ће Институт задржати основну дјелатност, да ће бити задржани запослени и да ће бити инвестирано у опрему и објекате. У свакој варијанти, како је рекао, мора остати 100 000 ноћења за кориснике Фонда здравства.

Владин план за спашавање Института, како је рекао Ракчевић,  није му представљен, а током два састанка које је имао са потпредсједником Владе Срђаном Павићевићем изнио је модалитете за излазак из кризе.  Неки од њих су да држава купи акције од мањинских акционара али по моделу реципротета, затим реструктурирање, што подразумијева подијелу имовине али и обавеза, приватно-јавно партнерство у којем би мањински акционари били равноправни партнери. Четврти модел је да се   према неком стратешком инвеститору заједнички наступи, да се продају државне и акције мањинских акционара  али уз очување досадашње примарне дјелатности Института и запослених и обавезне рехабилитације црногорских грађана преко Фонда.

Ракчевић је скептичан да се за мјесец, колико је Агенција за заштиту депозита пролонгирала принудну наплату, може реализовати Владин план, те да постоји реална опасност да Институт изгуби дио имовине јер је за дуг према Југобанци стављена забиљежба на Прву фазу.

16 COMMENTS

  1. Najveći manjinski akcionar Instituta Dr Simo Milošević, biznismen Žarko Rakčević, ponudio je državi Crnoj Gori da proda svoj udio od 27,5% akcija za pet miliona eura, saznaju Vijesti.
    Akcije u Institutu koje je Rakčević 2018. godine otkupio od Vlade Srbije platio je tada 3.5 miliona eura.

    • Perice, baš si pravi Perica iz vica 🙂
      Druže dje ti je inflacija?
      Je li stan u HN 2018 bio 1300m2, a sada ga ne možeš kupiti ni za 2000m2
      Neće da kupe akcije po inicijalnoj cijeni + inflacija, a neće ni da mu prodaju ni za 20% više po akciji od cijene koju on nudi…

    • Zašto,ne volim Rakčevića ali ko je branio blesavoj državi sa lopovima na čelu da ona to ne uradi prije njega!?Čovjek ima pravo na zaradu,no ako tu nije ugradio milion za Milojka nema od svega nista.Traži 6 ,milion Milojku i država kupuje.

  2. Obzirom da Institut nije proglasio bankrot, onda se akcije trebaju prodati na berzi a ne „nuditi državi“ da ih otkupi kako bi on na tome još i dobro zaradio. Samo bi još trebalo da mu neka kamarila utrpa društveni novac u džepove. Niko pametan to ne bi trebao da kupi! Jadna li je ovo zemlja kada se na tako providan i bezočan način može pljačkati. Izgleda da narod i nema pojma šta su akcije i koja pravila tu važe. Ko ulaže u akcije – ulaže u rizik. Nigdje u svijetu država ne otkupljuje akcije firme koja slabo stoji. Ko na Zapadu predloži ovakav otkup – bio bi ismijan i od javnosti i od medija!!!

  3. Da bi neka država bila primljena u EU, mora imati i uredno funkcionirajuću berzu. Ako u toj zemlji neki maher određuje koliko da mu država treba da plati akcije, onda je to početak kraja te države. I iznutra i izvana bi je raščerupali kao najgluplju gusku!

  4. Da je bilo sreće pa da je napravljen sporazum sa nekom Skandinavskom državom o korišćenju Banje na više decenija, onda bi bilo sreće. Ovako se Banja zaglibila u mulj Balkana i iz toga je niko više neće izvaditi. Zašto bi banji bilo bolje nego ostatku zemlje? Banja je bolesna kao i sve drugo u zemlji.
    Namjerno navodim Banja jer se o nekom „institutu“ ne može nikako govoriti. U CG i na Balkanu se „instituti“ bave samo time kako ćornuti što više novca u što kraćem roku.

  5. Zalio mi se zaposleni u Institutu da su radnici prije vihse godina dobili akcije koje nemaju pravo prodati. A jedan milioner trazi da mu drzava otkupi akcije? Gdje to ima osim na brdovitom Balkanu? Ako treba birati, neka drzava otkupi akcije od radnika za po njih povoljnom kursu. A ne od nekog milionera pa da se on smije radnicima.

  6. Neka vlada CG izvoli objasniti zbog cega radnici Instituta nisu mogli da prodaju akcije kada im je kurs bio povoljan, ali ni prije ni poslije?! Kada u CG neko ima brata pri vlasti, onda moze i diktirati cijenu svojih akcija.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here