За 9. јануар 2025. године заказана је Скупштина акционара Института „Др Симо Милошевић“ на којем би требало да се гласа о Плану реструктурирања. До тада мишљење да ли је Планом предвиђена државна помоћ у складу са законом, требало би да да Агенција за заштиту конкуренције.
Највећи мањински акционар Жарко Ракчевић казао је у емисији Оквир на РТЦГ да што се тиче Виле Олива њихов задатак је да Институт треба да задржи функцију ослонца здравственог туризма и да мора остати 100.000 ноћења за пацијенте из Црне Горе. Сматра да има и других начина да се Институт спаси, те да има рјешења која су по закону.
-Ми нећемо подржати План реструктурирања уколико не буду кориговане двије ствари, а то су продаја Прве фазе за коју мислимо да није неопходна и да се преиспита износ улагања који је, по нама, предимензиониран за Другу фазу, казао је Ракчевић. Он је навео да је планом предвиђено улагање у једну смјештајну јединицу Друге фазе око 63 хиљаде еура и да је то могуће урадити за трећину мање новца.
Напоменуо је да је План реструктурирања трпио промјене у неколико наврата и вјерује да постоји могућност да се направе измјене и пред заказану Скупштину акционара.
-Већ смо понудили допуну дневног реда по којој смо предложили докапитализацију од 23 милиона еура да би покрили губитке који су доспјели и заједно са партнерима, гдје би сви акционари заједно покрили губитке, како би се на овај начин још једном спријечио стечај, рекао је он.
Објаснио је да понуда подразумијева отворену докапитализацију.
-Гдје би пропорционално сви имали право да учествују. Рецимо, представници Владе са 56,5 одсто, ми са својих 27,5 одсто и остали мањински акционари са 16 одсто. У крајњем, уколико нема интереса за то, спремни смо да као Вила Олива покријемо комплетан дуг. Дефинитивно што нама одговара је пропорционални дио, рекао је Ракчевић.
Ракчевић је рекао и да не види ни један проблем да се земљиште које је Институтово из режима права коришћена пребаци у право својине.
-Мапа пута из Плана предвиђа да ће се земљиште током 2025., не одлуком државе, већ одлуком суда или државног органа, коначно трансформисати из права коришћења у право својине. То је једна од кључних ствари јер да је земљиште Институтово не би било проблема да се 23 милиона дуга покрије, рекао је Ракчевић.
Он је казао и да постоји парадоксална ситуација да се по налогу наручиоца плана, предвиђа интензивно грађење на земљишту Института, које неће више бити проблем.
-Предвиђа се просторним планом који се ради, 100 000 квадрата нових објеката, рекао је Ракчевић и додао да је ријеч о земљишту на Шиштету, простору паркинга, испод Титове виле и старе бање те да је у највећој мјери ријеч о мјешовитој намјени а да је План реструктурирања промијењен допуном пројектног задатка.
-Са земљиштем се могла ријешити ствар и није било потребе за државном помоћи, рекао је Ракчевић.
Државна секретарка у Министарству просторног планирања урбанизма и државне имовине Маида Аџовић објаснила је да је сазив Скупштине акционара препознао двотрећинску већину као ону која је потребна за усвајање плана реструктурирања.
-То наводим јер изгласавање плана реструктурирања без могућности да га спроведете кроз све будуће одлуке једноставно чини план неспроводљивим, казала је она.
Наглашава да нико нема интерес да се прода Прва фаза, нити Влада, нити Универзитет који је аутор документа.
-То је једино могуће из аспекта Закона о контроли државне помоћи из разлога што Институт мора да учествује у одређеном омјеру. Тај омјер би требало да буде 50:50, али због стања у којем је Институт омјер је 60:40. Институт може да финансира само из средстава која има. У овом тренутку Институт у својини има само објекте, објашњава Аџовић.
Напоменула је да кредитни аранжман сада није могућ.
-Продаја Прве фазе није циљ којем смо тежили. Мјере плана реструктурирања морају бити реалне и извољиве, а једино реално и изводљиво је продаја објеката, рекла је она.
Истакла је да је Влада спремна да увећа свој удио у Институту.
-Доказ томе је да смо у буџету за наредну годину оставили средства уколико се план реструктурирања изгласа, казала је Аџовић.
Објаснила је да је примарни циљ Владе рехабилитација коју Институт пружа грађанима и да та полазна основа није иста са мањинским акционарима који очекују поврат инвестиције.
-Не видимо простор за приватно-јавно партнерство када Влада има за циљ да улаже у Институт, рекла је она.
Извршни директор Института Зоран Ковачевић казао је да су упркос блокади, успјели да испоштују 11,5 хиљада корисника и да направе 8 милиона и 700 хиљада еура прихода.
-С обзиром на то да Норвежана нема, ми смо направили 400 хиљада више прихода него са њма претходне године, који су имали преко два милиона еура укупног учешћа, казао је Ковачевић.
Истакао је да је у било Норвежана, Институт би имао два милиона више прихода у односу на прошлу годину. Нагласио је да су дугови пријетња и уносе страх у Институт.
Очекује и да ће се норвешки пацијенти вратити од 2026. године уколико се стабилизује пословање Института.
Декан економског факултета Мијат Јоцовић казао је да је план реструктурирања за Институт једина могућа понуда у овом тренутку, али не и најбоља. Он је објаснио да нису преферирали модел стечаја и продају Прве фазе. Истакао је да су имали коректну сарадњу са свим странама.
-Ми не видимо мањинске акционаре као дио проблема Института Игало. Они су дио рјешења и план реструктурирања не полази од претпоставке да мањински акционари треба да продају свој удио, казао је Јоцовић.
Он је такође рекао да План реструктурирања не би изгледао овако да је право коришћења које Институт има на земљишту претворено у право својине.
Он је објаснио да ако не буде усвојен план реструктурирања, доћи ће до стечаја Института.
Извор: РТЦГ
