Za 9. januar 2025. godine zakazana je Skupština akcionara Instituta „Dr Simo Milošević“ na kojem bi trebalo da se glasa o Planu restrukturiranja. Do tada mišljenje da li je Planom predviđena državna pomoć u skladu sa zakonom, trebalo bi da da Agencija za zaštitu konkurencije.
Najveći manjinski akcionar Žarko Rakčević kazao je u emisiji Okvir na RTCG da što se tiče Vile Oliva njihov zadatak je da Institut treba da zadrži funkciju oslonca zdravstvenog turizma i da mora ostati 100.000 noćenja za pacijente iz Crne Gore. Smatra da ima i drugih načina da se Institut spasi, te da ima rješenja koja su po zakonu.
-Mi nećemo podržati Plan restrukturiranja ukoliko ne budu korigovane dvije stvari, a to su prodaja Prve faze za koju mislimo da nije neophodna i da se preispita iznos ulaganja koji je, po nama, predimenzioniran za Drugu fazu, kazao je Rakčević. On je naveo da je planom predviđeno ulaganje u jednu smještajnu jedinicu Druge faze oko 63 hiljade eura i da je to moguće uraditi za trećinu manje novca.
Napomenuo je da je Plan restrukturiranja trpio promjene u nekoliko navrata i vjeruje da postoji mogućnost da se naprave izmjene i pred zakazanu Skupštinu akcionara.
-Već smo ponudili dopunu dnevnog reda po kojoj smo predložili dokapitalizaciju od 23 miliona eura da bi pokrili gubitke koji su dospjeli i zajedno sa partnerima, gdje bi svi akcionari zajedno pokrili gubitke, kako bi se na ovaj način još jednom spriječio stečaj, rekao je on.
Objasnio je da ponuda podrazumijeva otvorenu dokapitalizaciju.
-Gdje bi proporcionalno svi imali pravo da učestvuju. Recimo, predstavnici Vlade sa 56,5 odsto, mi sa svojih 27,5 odsto i ostali manjinski akcionari sa 16 odsto. U krajnjem, ukoliko nema interesa za to, spremni smo da kao Vila Oliva pokrijemo kompletan dug. Definitivno što nama odgovara je proporcionalni dio, rekao je Rakčević.
Rakčević je rekao i da ne vidi ni jedan problem da se zemljište koje je Institutovo iz režima prava korišćena prebaci u pravo svojine.
-Mapa puta iz Plana predviđa da će se zemljište tokom 2025., ne odlukom države, već odlukom suda ili državnog organa, konačno transformisati iz prava korišćenja u pravo svojine. To je jedna od ključnih stvari jer da je zemljište Institutovo ne bi bilo problema da se 23 miliona duga pokrije, rekao je Rakčević.
On je kazao i da postoji paradoksalna situacija da se po nalogu naručioca plana, predviđa intenzivno građenje na zemljištu Instituta, koje neće više biti problem.
-Predviđa se prostornim planom koji se radi, 100 000 kvadrata novih objekata, rekao je Rakčević i dodao da je riječ o zemljištu na Šištetu, prostoru parkinga, ispod Titove vile i stare banje te da je u najvećoj mjeri riječ o mješovitoj namjeni a da je Plan restrukturiranja promijenjen dopunom projektnog zadatka.
-Sa zemljištem se mogla riješiti stvar i nije bilo potrebe za državnom pomoći, rekao je Rakčević.
Državna sekretarka u Ministarstvu prostornog planiranja urbanizma i državne imovine Maida Adžović objasnila je da je saziv Skupštine akcionara prepoznao dvotrećinsku većinu kao onu koja je potrebna za usvajanje plana restrukturiranja.
-To navodim jer izglasavanje plana restrukturiranja bez mogućnosti da ga sprovedete kroz sve buduće odluke jednostavno čini plan nesprovodljivim, kazala je ona.
Naglašava da niko nema interes da se proda Prva faza, niti Vlada, niti Univerzitet koji je autor dokumenta.
-To je jedino moguće iz aspekta Zakona o kontroli državne pomoći iz razloga što Institut mora da učestvuje u određenom omjeru. Taj omjer bi trebalo da bude 50:50, ali zbog stanja u kojem je Institut omjer je 60:40. Institut može da finansira samo iz sredstava koja ima. U ovom trenutku Institut u svojini ima samo objekte, objašnjava Adžović.
Napomenula je da kreditni aranžman sada nije moguć.
-Prodaja Prve faze nije cilj kojem smo težili. Mjere plana restrukturiranja moraju biti realne i izvoljive, a jedino realno i izvodljivo je prodaja objekata, rekla je ona.
Istakla je da je Vlada spremna da uveća svoj udio u Institutu.
-Dokaz tome je da smo u budžetu za narednu godinu ostavili sredstva ukoliko se plan restrukturiranja izglasa, kazala je Adžović.
Objasnila je da je primarni cilj Vlade rehabilitacija koju Institut pruža građanima i da ta polazna osnova nije ista sa manjinskim akcionarima koji očekuju povrat investicije.
-Ne vidimo prostor za privatno-javno partnerstvo kada Vlada ima za cilj da ulaže u Institut, rekla je ona.
Izvršni direktor Instituta Zoran Kovačević kazao je da su uprkos blokadi, uspjeli da ispoštuju 11,5 hiljada korisnika i da naprave 8 miliona i 700 hiljada eura prihoda.
-S obzirom na to da Norvežana nema, mi smo napravili 400 hiljada više prihoda nego sa njma prethodne godine, koji su imali preko dva miliona eura ukupnog učešća, kazao je Kovačević.
Istakao je da je u bilo Norvežana, Institut bi imao dva miliona više prihoda u odnosu na prošlu godinu. Naglasio je da su dugovi prijetnja i unose strah u Institut.
Očekuje i da će se norveški pacijenti vratiti od 2026. godine ukoliko se stabilizuje poslovanje Instituta.
Dekan ekonomskog fakulteta Mijat Jocović kazao je da je plan restrukturiranja za Institut jedina moguća ponuda u ovom trenutku, ali ne i najbolja. On je objasnio da nisu preferirali model stečaja i prodaju Prve faze. Istakao je da su imali korektnu saradnju sa svim stranama.
-Mi ne vidimo manjinske akcionare kao dio problema Instituta Igalo. Oni su dio rješenja i plan restrukturiranja ne polazi od pretpostavke da manjinski akcionari treba da prodaju svoj udio, kazao je Jocović.
On je takođe rekao da Plan restrukturiranja ne bi izgledao ovako da je pravo korišćenja koje Institut ima na zemljištu pretvoreno u pravo svojine.
On je objasnio da ako ne bude usvojen plan restrukturiranja, doći će do stečaja Instituta.
Izvor: RTCG
