Обнављање сидришта у Луци Зеленика треба очекивати ове године, казао је Зоран Радуновић, државни секретар у Министарству капиталних инвестиција, гостујући у емисији „У четири ока“ РТХН уреднице Нине Алорић. Како је појаснио, слиједи састанак представника Општине Херцег Нови, власника компаније Мјешовито и ЈП Морско добро, заједно са Министарством капиталних инвестиција, на којем ће детаљније разговарати о могућностима да крузери буду усидрени у новском дијелу залива.
Сидриште у зеленичкој луци биће прелазно рјешење док се не нађе најбоље и трајно, објашњава Радуновић.
– Дали смо задатак нашој Управи поморске сигурности и управљања лукама да направи студију да ли је то могуће, да ова лука добије сидриште за крузере, а да пловни путеви не буду угрожени. Слиједе детаљнији разговори Општине Херцег Нови, власника компаније Мјешовито и ЈП Морско добро. Постоји велико интересовање агенција за то да крузери буду усидрени у Зеленици, казао је Радуновић.
Подсјећамо, РТХН је данас објавио да је Морско добро дало сагласност да се, у случају дозволе сидрења крузера у Зеленици, путници превозе мањим бродовима до Градске луке Шквер, одакле би ишли у разгледање града и даље излете.
Зеленичка лука је лука од локалног значаја, али је и међународна што јој даје за право да буде и гранични прелаз, али и царински терминал.
– Више је пројеката за ову луку, видјећемо који је најбољи. Ту постоје неријешени имовинско правни односи власника Мјешовито и ЈП Морско добро, под чијом је ингеренцијом јер је лука од локалног значаја.
Како је појаснио, измјенили смо Закон о сигурности пловидбе, раде Закон о лукама који треба да уђе у скупштинску процедуру, а који ће мало другачије дефинисати луке од националног значаја и државне луке.
– У том дијелу, када држава преузме управљање, имаћемо бољу синергију, тешко да ће бити могуће да се додијели концесија. Држава ће бити та која ће управљати лукама, казао је Радуновић.
Истакао је да Лука Котор очекује око 300 упловљавања ове године, а да је пред њима задатак да уваже примједбе обалске страже и подигну безбједност на виши ниво али и буду још опрезнији како би сачували луку Котор.
КОНЦЕСИЈА ЗА ТРАЈЕКТ ДО ЉЕТА
По препоруци Министарства финансија, приватно јавно партнерство је најповољнији модел када је ријеч о рјешавању проблема трајектног превоза Каменари Лепетане, истиче Радуновић. Најављује да је поступак у току, а интересовање, уз актуелног концесионара, исказује више понуђача.
– Концесија никада није била издата на пловни пут од Каменара до Лепетана, али јесте на пристаништа. Након савјета Министарства финансија да је најбољи модел приватно јавно партнерство, мора бити урађена визибилити студија за коју је задужена Управа поморске сигурности и управљања лукама, у оквиру које очекујемо више детаља и података. Очекујемо у најскоријем периоду да тендер буде расписан, пројектни задатак је урађен и онда ћемо видјети који је модел најбољи. Након прелиминарних разговора, имамо више заинтересованих понуђача.
Појашњава да је МКИ тражећи рјешење водило рачуна да јавни интерес не буде угрожен, те да трајектни превоз не смије бити прекинут нити један дан.
МОГУЋЕ УВОЂЕЊЕ ТРАЈЕКТА КА ЛУШТИЦИ
Премошћавање Боке је веома проблематично, а држава мора наћи начин или да је премости или направи заобилазницу, казао је Радуновић.
– За мост на Веригама, као једно рјешење, студија није дала оправданост. Подземни тунел ка Луштици је скуп пројекат, на граници двије сеизмичке плоче, садржи много елемената за које нисам сигуран да имамо финансијске могућности. Али, ту имамо могућност за нову трајектну линију што би обогатило понуду.
Додао је да ће покушати, а о томе су већ и разговарали са представницима бокешких општина, да уведу поморски линијски превоз како би растеретили друмски саобраћај у Боки.
– У преговорима смо са реномираном компанијом која је већ одрадила испитивање тржишта, од којих смо добили много података. Мишљења сам да све требамо да урадимо да валоризујемо љепоте Боке а да грађанима олакшамо живот.
Комплетан интервју са Зораном Радуновићем, државним секретаром у Министарству капиталних инвестиција, погледајте у емисији „У четири ока“ РТХН.
