У бившој Југославији није било радничких протеста, јер су власници предузећа били радници. Како да протестује радник против радника, против себе, истиче у саопштењу предсједник Савеза организација бораца НОР-а Црне Горе Радојица Радојевић.
Радојевић, некада учесник 14 савезних радних акција и познати омладински активиста из тог времена, каже да је Празник рада некад био један од најзначајнијих датума у години. Било је то, како истиче, вријеме славља и весеља, уранака и парада.
– Нажалост, данас се за већину Први мај свео на роштиљање и слободан дан. У некадашњој Југославији, нарочито одмах послије Другог свјетског рата, одржаване су бројне првомајске параде војног и цивилног карактера. Најчешће су одржаване по градовима у нашој републици, а централна у Подгорици. Све би почињало традиционалним првомајским уранком уз музику локалног градског оркестра. Ватрама на брдима изнад града, парадама спортиста, пољопривредника, радника и ударника, масовним одласцима на оближња излетишта, посебно на брду Горица, богатом трпезом, пјесмом и музиком, титоградски радници су до прије тридесетак година тако славили Празник рада. Били су то и вашари и породични излети, на којима су чланови фамилија радника упознавали и представнике фабричког руководства. Дружили смо се, зближавали, играли и пјевали, па и заљубљивали се. А онда је услиједила транзиција и са њом, умјесто радничке пјесме, поново се чују вапаји за оне три „чикашке осмице“ из 1886. године. Остаје нам само да кажемо „некад било“ – казао је Радојевић.
Он истиче да првомајска славља није организовала партија, него синдикати и Савез социјалистичке омладине.
– Данас се многе ствари изврћу и исмијавају. Тада су се његовале другачије вриједности – поштење, солидарност и колективни дух, промовисали се и награђивали добри радници, а за Први мај су се отварале нове фабрике и погони. У то вријеме није било радничких протеста, јер је цијело друштво почивало на друштвеном власништву и самоуправљању, а фабрикама су управљали радници у радничким савјетима. У бившој Југославији није било радничких протеста, јер су власници предузећа били радници. Како да протестује радник против радника, против себе? А данас смо дошли у ситуацију да се поново боримо за оне три осмице из 1886. године, када су радници на протесту у Чикагу, 1.маја, тражили осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културе и образовања – констатује Радојевић.
Додаје да је то било вријеме колективног духа, које је данас незамисливо и већини несхватљиво.
– На крају свим члановима и поштоваоцима СОБНОР-а Црне Горе,а посебно антифашистима и свим оним који слиједе часне традиције наше славне НОБ-е, као и свим нашим поштоваоцима од Триглава па до Ђевђелије, који поштују нашу револуцију честитамо 1. Мај међународни празник рада – поручио је Радојевић.
Овај празник представља дан солидарности радних људи цијелог свијета и опомиње да постоји велики број људи који не могу остварити једно од основних људских права-право на рад. Уз жељу да марљив радник који темељито, одговорно и професионално обавља свој посао увијек буде мјерило вриједности, Савеза организација бораца НОР-а Црне Горе члановима и грађанима упућује срдачну честитку поводом 1. маја – Међународног празника рада, наведено је на крају саопштења.
