Хоће ли школски час опет трајати 45 минута те да ли ће дјеца и наставници и даље носити маске на лицу, биће познато током ове седмице, након састанка представника Института за јавно здравље и Министарства просвјете, науке, културе и спорта. Мишљења су подијељена, за и против има и родитеља и наставника и медицинских стручњака, али оно што је сигурно да оваква одлука не би била добра пред крај трећег тромјесечја, сматрају школски психолози.
Ниједну одлуку не треба доносити напречац, па ни ову о дужини трајања часова, мишљења је Вања Нухефендић, психолог у ОШ „Дашо Павичић“.
-До краја школске године остало нам је још три мјесеца и свакако да је то вријеме прекратко за адаптацију. Све у животу има добру и лошу страну, тако да можемо разговарати о томе да и часови од 30 и од 45 минута имају нешто што је добро и нешто што није. Што се тиче одлуке коју очекујемо, мишљења сам да одлуку никада не треба доносити напречац и увијек се морају узети у обзир аргументи. Свједоци смо да је надлежно министарство у септембру донијело одлуку да ће часови трајати 45 минута, па је напречац измјењена да трају 30 минута, када су родитељи извршили притисак да је то пуно времена, дакле шест часова, односно пет сати дневно да дјеца носе маске. Од почетка ове школске године имамо краће часове, објаснила је Нухефендић.
Сматра да би оваква одлука дјеци тешко пала и била велики организациони изазов свима.
-Мислим да није добро мијењати уходане навике нарочито три мјесеца пред крај школске године. Наша школа има око 1 400 ђака, дакле преко двије хиљаде родитеља. Представљамо увезан систем, дјеца имају усклађене обавезе током свог радног дана и са Музичком школом, спортским активностима, тренинзима …. Све би то било доведено у питање, морао би се мијењати термин почетка наставе, распоред часова. То доноси велику промјену усред школске године. Било би добро да се сачека до краја, па да се донесе одлука.
Прошле године када је било 30, 40 новообољелих причало се о драстичном погоршању, а ове је ријеч о 300, 400 новообољелих па је на снази побољшање.
-Све је реалативно у односу на оно што мјеримо и на шта мјеримо. Потребно је све узети у обзир када се доноси одлука па промјерити. Оваква одлука би значила отежану организацију јер смо већ уходали дјецу по овом систему. И родитељима би исто било теже, јер једна промјена изискује много других, не само што се тиче дужине часа, већ и почетка и завршетка наставе, па је њихова структура рада прилагођена нама, објаснила је психолог Нухефендић.
