У оквиру обиљежавања крсне славе Српског сокола – Сретење, традиционално је синоћ у галерији Фреска уприличена и промоција књиге, овога пута другог издања књиге „Мирко Комненовић“ публицисте Небојше Раша.
Како се на промоцији могло чути, Мирко Комненовић био је најсрећнији градоначелник Херцег Новог, а говорили су књижевник и књижар Никола Маловић, предсједник Црквене општине Топаљско-херцегновске Зоран Лазаревић и аутор.
Према ријечима Николе Маловића, који је кроз излагање истакао неке кључне детаље из биографије Мирка Комненовића, промоција другог допуњеног издања књиге заправо је била промотивно поклоњење писаном споменику највећем, најзначајнијем и најпознатијем Новљанину.
– Он је био градоначелник, министар у краљевој влади, био је у двијема тајним специјалним мисијама у Русији. Први пут је лично он довео 32 хиљаде добровољаца на српско ратише у Првом свјетском рату, а другом приликом Влада га је послала да установи истину о трагичној погибији руске царске породице. Када се након четири и по године вратио у Херцег Нови из прве своје мисије, гдје је у логору Дарница, међу заробљеним аустро-угарским војницима проналазио наше људе и слао их на наш фронт, приређен му је највеличанственији дочек који је један Новљан икада имао у исторји града – истакао је Маловић.
Тај дочек, како је додао, имао је седам поздравних говора, међу којима је био и говор знаменитог Новљанина Јова Секуловића, а колико је Комненовић био значајна личност говори и чињеница да га је град након смрти испратио са осам свештеника.
Зоран Лазаревћ је кроз призму три догађаја описана у књизи расвијетлио ситуацију у којој се данас налази хришћански, односно православни свијет. Он је истакао да је ријеч је о изузтетној личности, због чега је тешко у времену у којем живимо и с обзиром на начин на који се формирају политичка и друштвена сцена имати један такав изузетак.
– Мирко Комненовић је био политички врло ангажован човјек на локалном, регионалном и на државном нивоу. Политички ангажман у том времену је производио изазове сличне данашњем, судар свјетова, један рат и ситуацију пред други. За сваког хиршћанина, а поготово за оног који жели активно да дјелује у политичком свијету, без обзира да ли се ради о локалном, регионалном, државном или свјетском нивоу, а неспорно је да је Мирко Комненовић био хришћанин који је себе дао на свим тим нивоима, у политичком смилу, то су све били посебни изазови – појашњава он.
Како истиче, Комненовић је свуда у политику уносио тај свој хришћански основ, односно утемељеност у вриједностима, гдје је Господ почетна вриједност и све се мјери кроз њега, што са друге стране представља оптерећење у политичком свијету, који нефункционише по тим принципима.
Према ријечима аутора, Небојше Раша, значај Мирка Комненовића огледа се у томе да у првој половини 20. вијека у Херцег Новом није било ни спортске организације, ни већих догађаја, нити изградње да он у томе није учествовао.
– Српски соко, чији је он први предсједник, било је спортско друштво шире од Херцег Новог, али је увијек имало национални карактер. Био је члан управе Српске зоре. Задужбинари су га наводили као руководиоца, био је предсједник друштва Хотела Бока, којег је подигао. Гдје год се окренемо у том периоду Херцег Новог, ту је Комненовић, као и његова жена Олга, коју не смијемо заборавити, као и њен хуманитарни рад – наводи он.
Рашо подјећа да је прво издање књиге објављено 2009. године, за које је кроз обимно истраживање грађу скупљао из свједочења, док је за друго више користио архивску грађу.
– Успио сам да добијем и пар докумената из Русије, гдје су били прилично предусретљиви, с обзиром да им је писао неко из Херцег Новог. Дошао сам до докумената из Београда којима се Комненовић предлаже за ордење, што говори о његоим заслугама у Првом свјетском рату. Не могу да кажем да је било тешко, јер је ријеч и о првом предсједнику Српског сокола. Он је човјек који је заслужио и више да се уради – истиче Рашо.
Обиљежавању славе Српског сокола и промоцији књиге присуствовали су конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић и државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Ненад Витоморовић.
