Одлично ликовно опремљена фотомонографија која носи наслов „Пливачки ватерполо клуб Јадран Херцег Нови – Првих 100 у сликама“ представљена је синоћ на Шкверу.
Издање у којем је око 1500 фотографија са добрим уводним цјелинама, привукла је пажњу свих љубитеља књиге, посебно ватерпола, чији клуб „Јадран“ обиљежава вијек постојања. Фотографије објављене у монографији сакупили су и одабрали Боро Мрачевић и Миодраг Габо Голубин.
Предсједник клуба Ђуро Марић је истакао да је ријеч о вриједном дјелу те да је изазов био смјестити стотину година међу корице једне књиге.
– Боро Мрачевић и Миодраг Габо Голубин успјели су да направе калеидоскоп у којем су означили постојање најзначајнијег спортског клуба овог града, једне од најважнијих спортских институција ове и бивших држава кроз које је Јадран прошао. Од постанка, Јадран је био епитет Херцег Новог, казао је Марић и књигу назвао посветом вољеном клубу.
– На овим фотографијама нису само пливачи, ватерполисти, тренери и они људи који су чинили управу већ и сви они који су дио својих живота уткали у историју Јадрана. Може се десити да је неко изостао и да се није нашао на одабраној фотографији али зато није било мјеста јер би књига имала хиљаду страница. Зна се да је фотографија покушај да се заустави тренутак у времену. Зато ова књига није само документ већ емотивна књига једног клуба у једном вијеку и она треба да уђе у сваки новски дом али и обиђе свијет, закључио је предсједник Марић.
О брижљиво записиваној историји у десет сторија које чини 10 деценија, говорила је новинар Витка Вујновић нагласивши да понекад једна слика говори више од хиљаду ријечи.
– Ове фотографије свједоче културу живљења у Новоме омогућавајући нам илузију путовања кроз вријеме током минулог вијека, казала је Вујновић, а потом подсјетила на поједине значајне периоде кроз које се огледа одбљесак времена у којем су живјели, радили и остваривали успјехе чланови Јадрана, али и како је град славио све њихове тријумфе.
– Јадран има свој начин живота у којој је прва лекција играј срцем. Јадран је увијек свој, господствен и традиционалан. Времешан, а увијек млад. Ово је неки мој други начин сагледавања ове Јадранове монографије и ове новске културе, а књига је порука и поука коју треба знати прочитати. То Јадранаши знају. Хвале вриједан потез је и тај да је текстове превела на енглески Вукосава Ковачић Дабовић и то је важно као што је важно да се зна да Јадран има у Херцег Новом вјероватно најсређенију документацију, рекла је Вујновић.
Збирком фотографија жељели су да укажу на право културно благо које посједује Херцег Нови, казао је Миодраг Габо Голубин.
– Ова монографија је резултат немалог труда да се обогати библиографија спортске литературе и у оквиру обиљежава јубилеја и да кроз фотографију, која је мој хоби, прикажемо историјски ход највећег спортског гиганта овог града и једног од носећих стубова на којем стоји црногорски ватерполо, а то је Пливачки ватерполо клуб Јадран.
Додаје да свака фотографија има причу, оне се укрштају, прожимају, узајамно се допуњавају.
– Као предани сакупљач, па и сам аутор неких, стварао сам колекције. Из тих колекција изабрао сам за ову прилику ону спортску – Јадранову. Та колекција не дозвољава да се забораве детаљи. Боро и ја прекорачили смо један вијек и сакупљањем фотографија осликали дио живота младости и исцртали мапу једног града на којој се многи могу наћи бар у сјећањима. На овим страницама ће вас дочекати радост, туга, тишина, историја. Ове фотографије су трагови босих стопа које су уцртале смјер долазећег времена. Сакупљене у књизи фотографије постају документ спортске историје и значај ове монографије што нам омогућује читање које је требало пропратити поговором, биљешкама којим је обавјештен читалац који улази у Јадранову „енигму“. Надам се да смо кроз ову нашу грађевину фотографијом освијетлили дио историје нашег „Јадрана“. Спрам те свјетлости ми се разазнајемо догађамо и, ево, зборимо, рекао је Голубин.
Дилему како описати, објаснити вијек трајања “тако да ријечима буде тијесно, а Јадрану, Јадранашима, Новљанима и најширој спортској јавности, пространо и јасно”, ријешили су бирајући фотографије такве да свака страница монографије дочара свом снагом живот клуба, казао је коаутор Боро Мрачевић.
– Оне говоре више од хиљаду ријечи, оне су толико упечатљиве да им пропратни текст и није потребан. Оне које се на први поглед памте. Заједно са чувеним новским фотографом Габом Голубином отворили смо клупске и приватне архиве, прегледали херцегновски и дубровачки архив, архиву ВСЈ; ВПСЦГ. Позвали смо све Новљане и потомке старих Јадранаша да отворе и прегледају шкрабије, шкатуле, бауле и завире у своје фото албуме. И сви су одговорили. Из ове пребогате ризнице пажљиво смо изабрали 1500 фотографија које се налазе између корица ове књиге, оне су ризница времена и живота Јадрана, рекао је Мрачевић.
Захвалио је свим сарадницима посебно Јефту Бјелици који је обрадио фотографије, Новици Зечевићу за графички дизајн, Вукосави Ковачић Дабовић за превод на еглески језик, Биро Конту за штампање и Општини Херцег Нови за помоћ у реализовању овог пројекта.
У музичком дијелу програма наступио је Новица Зечевић, а вече је завршено додјелом захвалница свима који су допринијели да фотомонографија доживи штампано издање.
