У Црној Гори се у посљедње вријеме доста говори, о запуштеним депонијама и могућностима да се рекултивишу постојеће и изграде нове, према свим еколошким стандардима, што је и један од предуслова за затварање преговарачког поглавља 27 за улазак у Европску унију.
Управљање еколошким и другим ресурсима у овој области примјењено је на локацији некадашње депоније у Тивту, са циљем да се претвори у зелену оазу. У организацији Општине Тиват, Биотехничког факултета и пољопривредних произвођача реализована је акција озелењавања површина и садње нара на локацији Грабовац.
Како је казао за РТ ХН узгајивач Петар Ђуришић, који је дао саднице, позвао је све који су у могућности да посаде шипак, чији узгој захтијева мало труда, а може бити уносан посао, извор прихода домаћинствима, док се овом културом могу оплеменити сви остали простори као што је некадашња депонија Грабовац. Ријеч је о јединственој локацији, одакле се пружа један од најљепших погледа на Боку Которску:
– Посебно изненађење је да стојите на депонији, на којој нема ни обриса да је ту била и да ћете имати могућност да већ сљедеће године, беремо шипак онда је то права прича за узгајање пољопривредних култура и развој аграрног туризма у Боки Которској. Све је мање зелених површина, зато је овдје посебно важно да је оно што је девастирано санирано и да то вратимо природи. Предузеће „Green room“ из Подгорице је пионир у плантажном узгоју шипка, чиме се бавимо већ 10 година. Бавимо се селектовањем и оплемењавањем новим,тј. клонова, из дивље популације, природног шипка. Резултат је да ми по једном хектару имамо по неколико пута већи принос и изузетан квалитет те културе. Када би све овакве терене и друге просторе посадили шипком би било кап у мору на свјетском тржишту колико то може да се прода, а поред тога и огроман број домаћинстава, на овај начин, могу да ријеше егзистенцијална питања. Шипак је биљка која одговара црногорском менталитету, ништа не морамо данас. Можемо и сутра. Позивамо све који су у могућности, да посаде шипак! За почетак могу да узму мањи број садница. Перспективна је биљка, нема хемије, нема прскања, не напада је штеточина а бенефити су немјерљиви, у односу на било коју другу културу , су многи већи, препоручио је Ђуришић.
Управо прича о нару у Црној Гори је тема и једног филма који се снима на овим просторима:
– Свијет треба да види да у Црној Гори расте једна биљка, изузетног потенцијала фармаколошке и медицинске вриједности и да туристи могу да уживају у производима дивљег шипка, поручио је он.
Акцију садње и рекултивације је подржала Општина Тиват и њени челни људи. На локалитету у близини некадашњег одлагалишта отпада на Грабовцу, у Kртолима на полуострву Луштица недавно је засађено 200 садница дивљег шипка и 100 садница кошћеле.
Акција је реализована у сарадњи са Kомуналним предузећем уз употребу механизације, Омладинским тимом, Службом заштите општине Тиват, добровољним ватрогасним друштвима „Kртоли“, „Тиват“ и „Бока“ и грађанима-волонтерима.
Акцију оплемењивања земљишта подржавају и научно – истраживачке институције. О значају рекултивације и санације тла говорио је доц. др Мирко Кнежевић, из Центра за земљиште и мелиорацију Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе:
– У периоду од 1958. до 1988. године рађена је педолошка карта (земљишни ресурси) Црне Горе, која представља добар основ за праћење и контролу плодности земљишта, заштите од ерозије и друго. Ова земљишта која су деградирана, требамо рекултивисати. Присуствујемо процесу семирекултивације, гдје се на земљишту које је коришћена депонија,подижу засади, који ће омогућити стабилизацију наноса и даљи развој вегетације. Већина нашег земљишта је слабог квалитета,зато требамо поправљати плодност земљишта и заштити га од ерозије. То радимо кроз читав низ пројеката. Један од њих је пројекат LDN (Land gradulity neutrality), при УН које су донијеле агенду одрживог развоја, гдје је одређен циљ за постизање неутралности у деградацији земљишта до 2030. године, чему се Црна Гора придружила. Највише је деградирано шумским пожарима и урбанизацијом, а донесен је читав низ мјера. За средства ћемо конкурисати према зеленом климатском фонду и опредијелићемо их према циљевима, које смо поставили, а односе се на смањење деградације земљишта, повећање продуктивности, бољи мониторинг… Једна од тих мјера је и подизање плантажа дивљег нара, на деградираним просторима, да се приведу култури, кроз агро шумарство. Потврду смо добили на Биотехничком факултету, кроз пројекат фито-хемијски скрининг сокова дивљег шипка. Обавили смо и биолошко фемијску анализу сокова са појединих локација као и сокова од дивљег шипка, који смо нашли на тржишту и добили различите резултате, што је објављено у међународним референтним часописима. И убудуће ће се радити одговарајуће анализе, потврдио је др Ђуришић, који је објашњава да је ово дуготрајни процес на рекултивацији деградираног земљишта, али је важно почети.
Можда се овај примјер добре праксе може пренијети у будућности и на залеђе Херцег Новог.
