Херцегновско позориште ових дана је било у фокусу наше пажње поводом 50. издања Фестивала драмских аматера у Бијелом Пољу на коме јe годинама наступало освајајући бројне награде, а истицала се и награђивана за улоге остварене у њима посебно Лидија Петроне.
На свечаној академији уручено јој је признање за допринос драмском аматеризму, а њени утисци из Бијелог Поља су веома емотивни.
– Бијелопољци су добри домаћини, али заиста сам се пријатно изненадила и било ми је дивно како су ме дочекали. Они су жељни Херцегновског позоришта, жељни су свих нас, наравно знају разлоге зашто нас толико дуго нема, али било је заиста емотивно на тој академији и касније на дружењу то је оно што и нама фали све ове године.
Међу представама које су игране и награђиване у Бијелом Пољу, издваја „Бриши од своје жене“ и „Издају“, а дешавало се да Херцегновско позориште освоји 10 до 12, од 14 награда на фестивалу.
– Испричали су ми, не само један члан позоришта из Бијелог поља, кажу – „тече фестивал, играју представе, претпоследње вече играмо ми – Бјелопољци и видимо да смо ту негдје – можда најбољи, али онда се сјетимо – јао, сутра долазе Новљани!“ Кажу, увијек су се „бојали“ Херцегновског позоришта, али у оном смислу да ми увијек имамо добре и квалитетне представе. То је било баш лијепо чути, тако да је помало и тужно што нас толико дуго нема.
Тешко је, након толико успјешних гостовања и награда, објаснити деценијску паузу због недостатка услова за рад.
– Моје културне колеге би рекле – десет година не радимо јер немамо куће. Ја имам довољно година да могу да то назовем правим именом – десет је година да смо уствари избачени на улицу. Поново ћу рећи – тужно је, али ми ту не можемо ништа; можемо само да гајимо наду да ће ствари да се промијене. А, гајимо је. Ја знам да су многи од нас још увијек толико ентузијасти, и толико вјерују ће једнога дана Херцег Нови постати град. Мени он није град, јер нема града без позоришта, поручила је Лидија Петроне.
У низу представа које су награђиване у Бијелом пољу између осталих су: „Пјешице“, „Парк“ , „Хилперик“, „Буба у уху“, „Покондирена тиква“, „Бриши од своје жене“, „Хотел слободан промет“, „Мандрагола“, „Довитљива дјевојка“, „Солитер“, „Мали принц“, „Издаја“…
Позориште, па и херцегновско, живи у околностима какве јесу , али не престаје да тражи начин да их мијења и тиме снажи и себе и нас. Отуд и план да у окторбу обиљеже десету годишњицу од принудног исељавања из Палате „Буровина“. Опширније у „Таласима културе“ Радио телевизије Херцег Нови од 20 сати.
