Позоришни комад „Уна“, одигран синоћ на сцени Дворане Парк, измамио је дуг аплауз и овације херцегновске публике, која преко два сата уживала у представи сјајне глумачке екипе Звездара театра.
Као и у роману Мома Капора, по којем је ова драма и рађена, централне фигуре су средовјечни професор Бабић и млада студенткиња Уна, али је контекст пренесен у савремено доба, односно у вријеме у којем доминира технологија, гдје друштвене промјене преплављују свакодневицу, а слобода је упитна категорија.
Како за РТХН појашњава писца сценарија, Новљанин Стеван Копривица, једна од највећих заблуда је да је савремени човјек слободан, а представа отвара питања односа слободе и политике, емоција, друштвених односа…
– Нама очигледно није дата та апсолутна слобода, или бар не онако како ми мислимо да треба да постоји. Вечерас смо гледали једно извођење које је мени мало другачије од београдских извођења, јер је добило на тежини која можда и није постојала, али постојала је некако, како бих рекао, више са акцентима на том емотивном плану, него на друштвено ангажованом који овај комад има. Остаје питање слободе, остаје питање емоције, и остаје питање прије и послије свега губитништва, јер сад ћемо цитирати једнога паметног писца, Селимовића, који каже: „Како год да окренете, човјек је увијек на губитку“ – казао је он.
Протагониста, Никола Ристановски, који тумачи лик професора Бабића, прича да самоувјереност може бити проблематична, постављање питања трауматично.
– Комбинација те двије ствари је субверзивна по природи. Углавном, човјек који мисли, обмишља, а покушава и да живи живот је заправо у проблему. Има сасвим довољно разлога да човјек не буде задовољан свијетом у којем живи. Има доста прилога у том смислу. И то није уопште тешко. Ја мислим да ријетко да постоји на планети човјек, бар онај који има довољно информација, да му је добро. Мислим, стварно је отишло све мало даље него што смо се надали. Тако да није уопште тешко правити позориште гдје желиш да се артикулишеш и да подијелиш са људима одређене трауме свог живљења – сматра Ристановски.
Глумица Сена Ђоровић, која тумачи лик Олге Бабић, професорове жене, сматра да се поред мотива слободе који доминира, у представи провлачи и мотив брачне преваре, као савремена тема и опште мјесто.
– Посебно ми је занимљиво зато што мислим да је овај пар потпуно другачији, заправо, без обзира што имамо тако једну препознатљиву, свима нама блиску тему. Они нису опште мјесто, ни овај пар није опште мјесто и не припада неком фолклору. И ми смо се негдје и трудили да заправо тога не буде уопште овдје, него да ово буде један необично занимљив однос и да се заправо жене овдје препознају и да постоји неко чак и мало јединство између њих, колико год то невјероватно звучало у оваквим околностима – наводи она.
Професора Дукића тумачи Марко Гверо, који сматра да слобода човјеку није дата по рођењу, него је категорија коју треба освојити, али не уз малу цијену.
– Ова представа је прилично актуелна, поготово у неком временском контексту код нас, али добро, представа је, како је и Капор писао, о сексу, љубави и политици, тако да сад свако се пронађе у неком сегменту. Радујемо се овој представи, заиста, млада је, имала је премијеру у октобру. Мало смо и размажени јер стално играмо у Београду, пред дупке пуном салом, онда смо имали мало ту сад трему да ли ће и овде то да буде, управо зато што смо се размазили, али је било стварно пуно и фантастично, и мислим да је на обострано задовољство и нас и публике – казао је он.
На репертоару у Дворани Парк наредна представа је комедија „Жене у црвеном“, у режији Бојане Лазић, која ће бити одиграна у понедељак, 16. марта.
