Историјска мелодрама „Што се боре мисли моје“, по тексту Злате Типолд, а у режији и драматизацији Драгане Обрадовић и Небојше Ђорђевића, који тумаче главне улоге одиграна је синоћ на тврђави Форте Маре.
Заснована на историјским чињеницама, настала у сарадњи са Историјским музејом Србије, а услед жеље ауторског тима да се очува сјећање на тешки, али и значајни, ослободилачки период српске историје у 19. вијеку, представа оживљава ликове вољеног, трагично пострадалог српског кнеза Михаила Обреновића и његове контроверзне, али и посвећене супруге Јулије Хуњади Обреновић.
У игри се осјети да све реченице које се изговарају у представи се могу данас употребити јер никако да из неких наших грешака научимо, казао је Небојша Ђорђевић.
-То јесте једна од трагедија српског народа, да нажалост своје мислеће и квалитетне људе ликвидирамо. Имамо нажалост пријмјере и у скоријој историји и још једном се потврђује теза да још много тога морамо да промијенимо.
Како је објаснио правили неку врсту линеарне приче да би добили драмску структуру и позоришну представу, али прије свега да би је преживјели и доживјели у том тренутку када се догађа.
-Било нам је врло занимљиво и инспиративно за игру, а с једне стране, пошто смо се ослањали на историјске чињенице, то јесте тако било. Ми смо мали драматуршки трик направили зато што смо те околности развода сабили у једну ситуацију, а то је јако турбулентан и трагичан периода за Србију, можда један од тежих, а то је убиство дјечака на Чукур чесми и тај моменат када је Михајло дипломатским путем зауставио рат и није дозволио да до тога дође.
У представи су како истиче приказане и менталитетске разлике и њихове размирице неслагања и удаљавања у мушко женском љубавном смислу што је довело до развода
-Она је схватила у какву је Србију дошла и да је далеко од Европе на коју је навикла. Он је опет био наш велики просветитељ и реформатор и желио најбоље за Србију. Мени је драго ако се то види, како публика то са нама проживљава на сцени.
Драгана Обрадовић објашњава да су Михајло и Јулија били условно речено обичнији пар кад су постали кнез и књегиња.
Они су у изгнанству у Аустроугарској, али живе слободно. Ми смо се бавили тиме колико и колико власт детерминише не само особу, какав човјек постаје и како га мијења, него и однос кнеза и књегиње и шта се збива и промијени кад дођу у Србију.
Овдје је комплексна ствар била у њеном лику јер је пуна контрадикторности.
-Она воли, али и вара Михајла. Воли Србију и труди се много , а с друге стране жели и да побјегне. Пуна је контрадикторности и било ми је јако интересантно да играм. Када смо то поставили и режирали мени је то у тексту било најинспиративније, тај њихов однос више као личног пара , а додатни ниво је кнежевски пар, казала је Обрадовић.
Сценографију, костим и видео пројекцију потписује Весна Поповић, а музику Новак Ашковић и Бојан Стојчетовић.
