Istorijska melodrama „Što se bore misli moje“, po tekstu Zlate Tipold, a u režiji i dramatizaciji Dragane Obradović i Nebojše Đorđevića, koji tumače glavne uloge odigrana je sinoć na tvrđavi Forte Mare.
Zasnovana na istorijskim činjenicama, nastala u saradnji sa Istorijskim muzejom Srbije, a usled želje autorskog tima da se očuva sjećanje na teški, ali i značajni, oslobodilački period srpske istorije u 19. vijeku, predstava oživljava likove voljenog, tragično postradalog srpskog kneza Mihaila Obrenovića i njegove kontroverzne, ali i posvećene supruge Julije Hunjadi Obrenović.
U igri se osjeti da sve rečenice koje se izgovaraju u predstavi se mogu danas upotrebiti jer nikako da iz nekih naših grešaka naučimo, kazao je Nebojša Đorđević.
-To jeste jedna od tragedija srpskog naroda, da nažalost svoje misleće i kvalitetne ljude likvidiramo. Imamo nažalost prijmjere i u skorijoj istoriji i još jednom se potvrđuje teza da još mnogo toga moramo da promijenimo.
Kako je objasnio pravili neku vrstu linearne priče da bi dobili dramsku strukturu i pozorišnu predstavu, ali prije svega da bi je preživjeli i doživjeli u tom trenutku kada se događa.
-Bilo nam je vrlo zanimljivo i inspirativno za igru, a s jedne strane, pošto smo se oslanjali na istorijske činjenice, to jeste tako bilo. Mi smo mali dramaturški trik napravili zato što smo te okolnosti razvoda sabili u jednu situaciju, a to je jako turbulentan i tragičan perioda za Srbiju, možda jedan od težih, a to je ubistvo dječaka na Čukur česmi i taj momenat kada je Mihajlo diplomatskim putem zaustavio rat i nije dozvolio da do toga dođe.
U predstavi su kako ističe prikazane i mentalitetske razlike i njihove razmirice neslaganja i udaljavanja u muško ženskom ljubavnom smislu što je dovelo do razvoda
-Ona je shvatila u kakvu je Srbiju došla i da je daleko od Evrope na koju je navikla. On je opet bio naš veliki prosvetitelj i reformator i želio najbolje za Srbiju. Meni je drago ako se to vidi, kako publika to sa nama proživljava na sceni.
Dragana Obradović objašnjava da su Mihajlo i Julija bili uslovno rečeno običniji par kad su postali knez i knjeginja.
Oni su u izgnanstvu u Austrougarskoj, ali žive slobodno. Mi smo se bavili time koliko i koliko vlast determiniše ne samo osobu, kakav čovjek postaje i kako ga mijenja, nego i odnos kneza i knjeginje i šta se zbiva i promijeni kad dođu u Srbiju.
Ovdje je kompleksna stvar bila u njenom liku jer je puna kontradiktornosti.
-Ona voli, ali i vara Mihajla. Voli Srbiju i trudi se mnogo , a s druge strane želi i da pobjegne. Puna je kontradiktornosti i bilo mi je jako interesantno da igram. Kada smo to postavili i režirali meni je to u tekstu bilo najinspirativnije, taj njihov odnos više kao ličnog para , a dodatni nivo je kneževski par, kazala je Obradović.
Scenografiju, kostim i video projekciju potpisuje Vesna Popović, a muziku Novak Ašković i Bojan Stojčetović.
