Позоришна представа „Топ је био врео“, Народног позоришта Приштина са сједиштем у Грачаници, одиграна је у херцегновској Дворани Парк.
Комад рађен према истоименом роману Владимира Кецмановића, у драматизацији Иване Димић, гдје режију потписује Ненад Тодоровић, брутално представља тешку истину за вријеме рата у Сарајеву, страхоте које су се деведесетих дешавале на простору бивше Југославије, братоубилачка страдања, потпуни пакао који разара породице и људске животе.
Редитељ Ненад Тодоровић говори за РТХН о томе како је настала и које поруке носи ова потресна представа, која је представљена синоћ новској публици.
– Ово је комад, уз све елементе трагичне фарсе, коју ми живимо у 21. вијеку. Оно што је преокупирало и глумце и мене, када смо радили овај комад је тај низ трагичних дана, које преживљавају људи у рату. Ова представа је о вирусу и патологији мржње, која нам се десила, ријеч је о историјском игроказу, баш као што су наши стари говорили о Другом свјетском рату. Не смијемо то да заборавимо.
Ми долазимо са Косова. Осјећање је да нам фали мир. Комад смо у Приштинском позоришту, радили на основу важног романа. Писац и ја смо другари и знам како је роман написан. Јако је важно да о тој несрећи рата изговоримо баш из тих мјеста из којих смо, на пет километара јужно од Приштине. Овај је комад којим смо, заправо, заурлали против несреће, објашњава Тодоровић.
Он цијени да су грађански ратови засновани на патологији елементарне глупости:
– Како комшија може да се бије са комшијом, ако није баш полудио. Ратови великих сила су механизми, фашизми, али када комшија зарати против комшије то никакве нема везе са рационалношћу, са интересима, са било чиме. Радити на представи било је трауматично. Доносили смо фотографије несрећне дјеце у Гази, које су жртве спољашњог свијета, како су говорили. Када је рат у питању увијек је везано за несрећу људи, који никада немају идеју о том рату и заврше као суб појаве. Враћали смо се на слике опсаде града Сарајева, овај комад је фасцинантан, говори на бруталан начин о томе како су они који су гађали Сарајево и они који су унутра су несрећне жртве правили још несрећнијим. Несрећа су они невини цивили, који нису пушку узели. Цивилне жртве су троструке веће од војних. Није било ни једног човјека који нам је рекао да је ово што радите етички неисправно, оцјењује Тодоровић.
У веома мучној и надасве потресној представи о ужасима рата, игра велика глумачка екипа: Милован Филиповић, Предраг Васић, Аника Грујић, Небојша Ђорђевић, Александра Цуцић, Ивана Ковачевић, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Бранко Бабовић/Иван Јанковић, Раде Маричић, Александар Ранковић, Игор Филиповић, Никола Ранђеловић, Никола Станковић, Немања Јаничић, Јасмина Стоиљковић, Милица Буразер и Радмила Кнежевић.
