Овогодишње 28. Херцегновске априлске позоришне свечаности повезане концептом „позориште и музика“, отвориће сутра вече представа „Магбет“, коју је по Шекспировом тексту режирао Никита Миливојевић. Kопродукцијe ове представе подухватили су се ЈУ „Град театар“ Будва,Српско народно позориште уНовом Саду, Београдско драмско позориште, ИТАКА Art centar из Инђије и Новосадско позориште (Újvidéki Színház).
„Магбет“ је најкраћа, најкрвавија, али и једна од најпопуларнијих Шекспирових драма за извођење, а њен најранији познати текст објављен 1623.године у тзв „Првом фолију“.
Испричана укратко, ова драма не разликује се од других краљевских драма, али ако бисмо се загледали у њену метафорику, примјетили бисмо да насупрот хроникама историја овдје није приказана као Велики Механизам, него као кошмар, што подразумјева лично искуство које изненађује и плаши. Познати пољски театролог, есејиста и књижевни критичар Јан Кот у свом есеју „’Магбет’ или заражени смрћу“, каже:
„То је ноћ из које је прогнан сан. Ни у једној Шекспировој трагедији не говори се толико о сну. Магбет је убио сан. Нема више сна, постоје само кошмари. Сваки од великих Шексирових ликова има више од једног дна. Шекспир никад није једнозначан. Магбет – многоструки убица, Магбет који се купа у крви, није могао да се помири са светом у коме постоји убиство. Можда се у томе састоји мрачна величина тога лика и права трагика Магбетове историје.“
У ријечи редитеља Никита Миливојевић осврнуо се на чињеницу да је „Магбет“ она врста изазова за који се редитељ спрема годинама, прижељкује и плаши га се у исто време (слично као Магбет убиства краља):
„С обзиром на то да је инспирисана разним сликама из снова, могао бих рећи да је главни лик у представи – Сан. Реално и фиктивно мешају се, постају она ивица ножа којом се све време несигурно креће. Свет као једно потпуно кошмарно, хаотично, `нестварно` место, мислим да је прилично тачна дијагноза и свега онога што тренутно живимо.“
Сценографију потписују Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић, сценски покрет и избор музике Амалија Бенет, костимографију Јелена Стокућа, а сценски говор др Дејан Средојевић.
Улоге тумаче: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Понго Габор и Ивана Панчић, и Арпад Месарош млађи.
Представа је након премијере на Будва Град театру 16. августа 2022. имала премијеру у Београдском драмском позоришту и на Шекспир фестивалу што је била уједно новосадска премијера, извођење у Херцег Новом јој је прво гостовање изван матичних сцена, а слиједи гостовање у Битољу на Шекспир фесту у јуну мјесецу.
Отварање ХАПС- а са представом „Магбет“ заказано је за 17. април у 20:30 часова.
