Представа „Кућа“ Звездара Театра, у режији Војислава Воја Брајовића, одиграна је синоћ у Дворани Парк.
Гдје нам је стварно кућа питање којим се бави представа „Кућа“, Звездара театра у којој је уживала новска публика. Прича прати однос оца и ћерке, у чији живот неочекивано улази њезин дјед. Глумац и сценариста је Небојша Циле Илић
-Ја сам најближи оном коментару нашег бивег бившег колеге а садашњег владике Илариона Лупуловића који је рекао да у народу има неки израз “Де си кућо?”, а кућа нам је често онај поред нас а кога ми често не видимо. То је оно што је мени некако најблискије. Гдје год да идемо, гдје год да живимо, то питање нас оставља мало затечене и мислим да никада није могуће до краја ни одговорити на то питање и зато је то добро као позоришни материјал, каже Илић.
Сјајна енергија глумачке екипе одушевила је публику. У улози деде био је Бранимир Брстина. Небојша Илић, отац, а Ивана Зечевић, ћерка. По ријечима Илића представа се родила у тишини и спонтано нашла свој пут .
-Ја сам ово писао у чекању некаквих нових глумачких задатака. Имао сам неку малу паузу, па сам онда неке своје идеје, тихо, да не зна нико стављао на папир. Онда сам најпре ту идеју поделио са Бранимиром Брстином који је мој пријатељ, а онда смо позвали Воју Брајовића за кога смо вјеровали да би требало да буде редитељ, који је исто глумац и по томе је цела ова ствар још необичнија. Он је рекао да је упознао једну сјајну младу глумицу Ивану Зечевић и онда смо ми већ постали екипа. Текст је отишао у Звездару, јавио се и Душан Ковачевић који је отворио врата Звездара театра за нас и Звездара театар је постала кућа за ову нашу “Кућу”. Без много гурања, инсистирања и амбиције та ствар је нашла свој пут , као што је увек најлепше да се тако деси, да се најлепше да се ништа много не гура, а да се дешава као “само од себе“, каже Илић.
„Ево још једне куће наше” казао је Илић говорећи о Херцег Новом и Новској публици.
-У Новом је као код куће, као и увек када се овдје дође. Овде публика има дугогодишњу традицију и види се да је она навикла да јој долазе представе, има свој фестивал, да има разне културне активности, да је Херцег Нови град културе, специфичан, на мору, необичан и неодољив са тим својим шармом и то је, колико видим и место у коме све чешће “кућу” налазе и неки Београђани, неки моји другови и врло храбро одлазе и долазе да живе овде и то ме радује и ево још једне куће наше, рекао је Илић.
Најмлађи члан екипе Ивана Зечевић у представи ,,Кућа” игра ћерку, а питање гдје је кућа, сматра тешким.
-Мислим да цео живот трагамо за својом кућом, да ли је то духовна кућа или материјална није важно, али мислим да цео живот трагамо и мислим да се мој лик највише духовно тражи, гдје је њена кућа, гдје је њен дом, каже Ивана.
Mлада глумица причу сматра изузетно занимљивом.
-Од почетка ми је текст био занимљив, прочитала сам га у даху. Циле је то фантастично написао И реченице које мој лик изговара су толико тачне да ту није уопште било неке велике муке да се изговоре И да то публика разуме. Један јако топао однос са много свађе. Феноменално је играти са овом екипом, стварно су ме прихватили од почетка Воја, Бранимир и Небојша, јако топло. Да није било њих таквих, било би ми много теже да ово прођем, али некако смо нашли заједнички језик који одржавамо ево, већ педесет и неко играње, каже млада глумица.
Ивана не крије задовољство због доласка у Црну гору.
-Дивно је, ја волим Црну Гору и сваког лета сам овде и толико је топлине од публике и смеха и суза. Баш смо добили лепу реакцију и некако осећам да смо увек добродошли. Ја и приватно овде обитавам лети и увек ми је лепо да дођем. И овога пута Бар И Херцег Нови, стварно је било предивно., рекла је Ивана.
Представа Кућа изводи се у част Свјетског дана позоришта – 27. марта, који је глумачка екипа обиљежила играњем комада у Бару и Херцег Новом.
