Промоција књиге Православна банка, магистра Ненада Витомировића, одржана је синоћ у Градској кафани. У оквиру вечери најављено је и званично отварање херцегновске подружнице Црногорске економске научне академије.
Према оцјени Радомира Уљаревића уредник књиге, аутор је интелигентно проникао у банкарско пословање, како би указао на негативности привређивања и банкарства у социјалистичком, капиталистичком и неолибералном систему.
-Аутор је увидио да банке у савременом свијету суштински послују, што није ништа ново, по зеленашком принципу, али то зеленашење им је дозвољено од стране држава и буквално промовисано као велика такозвана патриотска дјелатност. Нено је овом књигом први дигао глас против тога, нудећи алтернативу која подразумијева паралелно банкарство без зеленашких камата. Јасно је да је такав систем банкарства могућ у оквиру неких таквих заједница као што су црквене, вјерске, религијске заједнице и неки конфесијални системи који по својој природи његују етичке и духовне вриједности, никако у оквиру тог пљачкашког банкарства. Уосталом, такав бескаматни начин банкарског пословања већ постоји, казао је Уљаревић.
Банке су нерадо пристале на услове које им је својевремено поставила исламска конфесија,казао је Уљаревић.
-Схватили да неће имати уобичајну енормну зараду, али ће имати нормалну зараду, јер ће држати огромна средства на својим рачунима, и сами за себе на тај начин убирати ту камату које ће ослобађати оне који послују са тим банкама. Не само вјерске заједнице, читаве организације, црквени одбори, одбори за изградњу и обнављање цркава и слично, својим средствима би управљали у оквиру тог паралелног банкарства, оцјенио је Уљаревић.
Проф. др Анђелко Лојпур истакао је да је у фокусу ове књиге камата, зеленашење, а из тога произилази неки другачији пројекат и поглед на свијет.
-Менаџери су ти који владају свијетом. Сваки покушај да се размишља другачије подлијеже сујетама, провјерама, подметањима зашто мислим да овај пут остаје јако мало простора када је ријеч о књизи, боље рећи монографији колеге Витомировића. Сврха банке није доведена у питање, и даље ће бити клијената и Ненад је овдје поређао тај систем вриједности.
-То је љубав према Богу и ближњима, правда и истина, интегритет, транспарентност, кооперативност и тако даље- принципи изведени из десет Божјих заповјести и то је само једна додатна персонификација и ту, најблаже речено, није погријешио, казао је Лојпур.
Протојереј магистар Предраг Шћепановић вјерује да ће ова књига, која нема претходника, имати пуно сљедбеника.
-Ово је заиста један пионирски, храбри подухват. Ријеч је о вриједној, необичној књизи необичног аутора која је могла и да се зове „Враћање екомије у чистоту, или враћање душе економији”, казао је Шћепановић и додао да Ненад онога који мање познаје економију, уводи полако до оне главне теме о исламској банци и прави већ причу за православну банку.
Банке су неопходне, оне су као Завод за трансфузију крви, без новца не може ни привреда, становништво, али управо ова књига је један велики подухват да је човјек у центру
-Управо ова књига је пионирски подухват да управо та камата не буде нешто што ће бити по нашој кичми, него просто да се ту сретну понуда и потражња. Оно што ми се допада чак и код исламског банкарства, а то Ненад дивно разлаже на много страница је управо то да по Курану је кажњиво узимање камате, али они налазе друге могућности, казао је Шћепановић.
Аутор Ненад Витомировић је казао да сам назив „Православна банка“ описује етичко морално пословање по начинима хришћанства, православља.
-Суштински, банка сама по себи није зло, чак напротив – да није банки стала би привреда. Њена основна функције је да буду посредник између оних који имају вишка и оних којима треба новац за њихова пословања. Проблем настаје оног тренутка када једна финансијска институција помисли да је сама себи довољна и у тим тренуцима долази до одрођења од људи због којих је банка настала и долази до одрошења од стране реалног сектора привреде којима банка треба да је подршка.
У последње вријеме овдје имамо сиутуацију да је максимизација профита „свето писмо“ пословања, али каквог пословања?
-Јесте да није морално, али није противзаконито. Ми смо дошли до ситуације да моралност уопште није упитна, само је упитно колико узети профит. Е, сад додајте још и ту људску слабост, људски гријех жељом за богаћењем и среброљубљем. Са друге стране опет имамо незаконите радње у банкарству и добијамо једну кризу као што је била 2007. и 2009. године
Наравно да похлепа није предмет изучавања економске науке, нити банкарство може рећи како да се ријешимо похлепе. Али, зато је ту хришћанство.
-С друге стране не можемо да кажемо ни да је Библија уџбеник из економије, али заиста се хришћанство бави и оним стварима са којима се бави економија.
