Министарство здравља требало би да у наредних седам дана изађе са предлогом ка Агенцији за заштиту конкуренције у вези проблема у Институту Игало и да се хитно дају инпути за израду Студије која ће показати на који начин треба наставити даље пословање те установе.
По ријечима секретара за туризам, економски развој и инвестиције у Општини Херцег Нови Ненада Витомировића, на данас одржаном округлом столу о Болници Мељине и Институту Игало, апеловано је да Агенција за инвестиције узме улогу у рјешавању проблема, јер један од модела за Институт који може бити у тој студији јесте и јавно приватно партнерство.
-Трећи закључак је да Министарство економског развоја и туризма ради на измјени законске регулативе и прилагоди Закон здравственом туризму, поготово у дијелу велнес туризма, и да узме активнију улогу у развоју ове врсте туризма, јер сматрамо да Министарство здравља не може бити носилац развоја здравственог туризма. Обзиром на ситуацију и могућност доласка енергетских туриста, четврти закључак је да Институт Игало ради пословања ове зиме изађе са пакетом за ту врсту туриста и да заједно са Националном туристичком организацијом и Министарством економског развоја и туризма изађе на та тржишта, казао је Витомировић.
На округлом столу „Здравствени туризам у Херцег Новом – јуче, данас, сутра – Институт „Др Симо Милошевић” и Болница Мељине” говорио је предсједник општине Стеван Катић и истакао да је у државним стратешким документима Херцег Нови предвиђен као центар здравственог туризма .
-Данашњи округли сто доживљавам као врсту подршке напорима које сви заједно покушавамо да усмјеримо ка рјешавању проблема и Института и болнице Мељине. Без ове двије здравствене институције не можемо говорити о здравственом туризму, истиче Катић.
Херцег Нови, казао је он, има велики потенцијал, бројне инвеститоре који би градили поликлинике, који могу да буду једна врста подршке и здравственим установама које су у већинском власништву државе, али и болници Мељине коју је држава приватизовала 2008. године и покренула раскид уговора 2015.
-Данас имамо ситуацију да је болница у великим потешкоћама и проблемима и заједнички морамо послати поруку да се за болницу мора пронаћи што хитније рјешење. Без болнице не може да функционише ни Институт, с обзиром да програми у Институту зависе и од близине саме болнице, рекао је Катић.
Секретар за туризам, економски развој и инвестиције Ненад Витомировић казао је да се поставља питање због чега Влада преко својих министарства не испуњава обавезе које је сама наметнула.
-У Владином документу је наведено да ће у 2024. здравствени туризам у ЦГ представљати најважнији сегмент црногорске цјелогодишње понуде. Сада имамо ситуацију да Институту пријети стечај због дуговања која су 3 до 4 пута мања од саме грађевинске вриједности. Не можемо да планирамо развој туризма и Института, а да се не се базирамо на болницу Мељине. Институт не може да функционише без болнице. Гашењем болнице урушава се систем Института. Мислим да је потребно напоменути значај болнице не само кроз здравствену заштиту већ и са економског аспекта, казао је Витомировић.
Предсједник Одбора директора Института Игало, Батрић Бато Контић сматра да би требало да се ослоне на сопствене снаге и да Институт, уколико је могуће, уђе у приватно-јавно партнерство или да се прода дио имовине, земље која се не користи а која је у стопроцентном власништву Института.
-Ми смо наслиједили све проблеме, они трају и 30 година, и поручио бих уколико добијемо слободно судство и тужилаштво да се преиспитају приватизације у којима су предузећа продата по пет до шест пута мањој цијени него што им је стварна вриједност. Институт само пуким случајем није завршио као Болница Мељине. Институту је потребно преко пола милиона за плате и то је неодрживо. Институт има капацитете да зарађује 20 милиона годишње али се морају направити неки резови, казао је Контић.
Милош Кнежевић, референт за планирање, анализу и статистику Инстутута “Др Симо Милошевић”, казао је да је Институт дао смјернице за израду пројектног задатка, уз консултације са представником Фиделити консалтинга, како би он одговарао сврси израде Студије изводљивости. Подсјетио је и на дугове Института, да неки трошкови нису рјешавани деценијама, и навео да је велики дио дуга настао у 2020. и 2021. години, зато што су у том периоду приходи пали за 50 % и Институт није могао да сервисира све трошкове.
-Оно што нам је ургентно, чак и прије Студије изводљивости, су рјешавање дуга према “Југобанци” и тужбе радника, које нам блокирају рачун. Имамо имовину која је у коришћењу, и та имовина, не знам из ког разлога, исто 30 година није прешла у власништво државе. Прелази али врло споро, тако да сада имамо могућности да се нека имовина која није у примарном дијелу ангажована у основној дјелатности коју обавља Институт, отуђи и евентуално да се покрију ови трошкови. Не знамо када можемо пренијети имовину у власништво, јер нам новац треба одмах, казао је Кнежевић.
Сматра да цијене Фонда морају да се повећају јер Фонд ПИО, Фонд здравства и Синдикат узимају неких 55 % ноћења, а у приходима учествује 40 %.
-Узимајући у обзир да је норвешки уговор у ноћењима заступљен 12 % а у приходима скоро 22-23 % , онда вам је јасно које су то цијене према фондовима, казао је Кнежевић и истакао да неко рјешење виде у емитовању обвезница како би дошли до новца.
Драган Дамјановић из Агенције за заштиту конкуренције је казао да је проблем вишеструк и да датира уназад шест, седам година.
-Агенција је у свом мишљењу исказала спремност да помогне и дала смјернице како би могло да се изађе из проблема. Што се тиче простог дотирања новца из буџета нема простора, али постоје смјернице за реструктурирање али и за промјену цијена Фонда како би Болница добила довољно новца за пружање услуга домицилном становништву, казао је Дамјановић.
Сматра да је са аспекта контроле државне помоћи најбоље да Болница пређе у систем јавног здравства и тада престају све надлежности Агенције а болница би тада имала редовно финансирање као и све друге болнице у ЦГ.
-Што се тиче Института нисмо добили званичан упит, али као и болници Мељине биће доступна помоћ за реструктурирање и спашавање, она је најиздашнија а ради се по принципу прво помоћ за спашавање па онда план за реструктурирање у року од шест мјесеци, објаснио је Дамјановић.
Подсјетио је да се државна помоћ може додијелити само једном у 10 година и да је због тога битно да се осмисли стратегија како би пословали тржишно.
Генерална директорица Директората за развојне политике у туризму Министарства економског развоја и туризма мр Александра Славуљица је истакла традицију Херцег Новог као бренда здравственог туризма, што је како каже, морало да се оснажи свих ових година, умјесто што данас причамо о стечају и опстанку двије здравствене установе.
-Институт је репрезентативан и важан објекат и мора да му се да шанса да опстане. Без болнице и Института нема развоја здравственог туризма у Црној Гори. Можда звучи грубо, али перспектива здравственог туризма ће нестати оног дана када се деси стечај у Институту, казала је она.
Гдје смо били јуче знамо, били смо високо позиционирани на захтјевном тржишту Европе и били смо бренд, данас смо овдје гдје јесмо, нажалост, истиче Славуљица, без адекватне промоције Института.
-У програму који важи до 2023. године је назначено да Министарство економског развоја и туризма треба да обезбиједи средства у износу од 30 хиљада еура за израду студије одрживости Института. Поред ситуационе анализе студија треба да прикаже опције и рјешења на који начин рехабилитовати Институт. Задатак Института и Министарства здравља је био да направи пројекат, који ми до данас нисмо добили. Ми би затим објавили међународни тендер који би нам омогућио рјешење за рехабилитацију Института. Ми смо више пута апеловали на Институт и Министарство здравља да обезбиједе пројектни задатак. Не смијемо бити инертни, морамо бити колективно одговорни, казала је Славуљица.
Правне последице стечајног поступка настају са даном објављивања у привредном суду. Послије тога нема натраг, објаснио је Саша Томашевић, стечајни управник.
-Што се тиче управљања сва управљачка права прелазе са постојећег менаџмента на новог стечајног управника. Отварањем стечајног поступка престају раније стечена права права прече куповине у погледу имовине стечајног дужника. Гасе се и рачуни стечајног дужника. Сва потраживања повјерилаца остварују се само у стечајном поступку. Једна од најбитнијих ствари је да даном отварања стечајног поступка потраживања повјерилаца према стечајном дужнику која нису доспјела сматрају се доспјелим, а то су сви кредити и све обавезе, казао је Томашевић.
Уна Булатовић из Агенције за инвестиције је објаснила да наш закон дозвољава и да се одржавање, управљање, руковођење односно коришћење јавног објекта да приватном партнеру.
-У том случају би јавни приватни партнер сносио одређене ризике и сносио одређене обавезе. Оно што је важно да се одради анализа тржишта да се испита ко би био заинтересован за овакву врсту улагања, односно за финансирање и одржавање и што је најважније ту мора да постоји испуњење јавног интереса, односно развој здравственог туризма, казала је Булатовић.
Након спроведене анализе морала би се, како је рекла, урадити и анализа оправданости и то јесте дуг процес са којим не би требало журити.
-Наша препорука би била да савјетник који се ангажује не буде само задуежн за анализу оправданости него да буде у цијелом процесу од почетка до краја, навела је Булатовић.
Љиљана Мараш из НТО казала је да имају одличну сарадњу са Институтом и приликом наступа на сајмовима и на осталим пољима. Недавно су скупа били на сајму у Лондону.
Ријечи Мараш потврдио је и Никола Мрачевић, директор маркетинга Института који је казао да је сарадња одлична, да увијек може боље, те да упориште у доброј промоцији имају и у ЛТО ХН, а потом и у НТО.
Анђелко Лојпур, члан консултативне групе Стратешког плана развоја Општине до 2027. године, сматра да су ствари отишле предалеко, али у сваком случају проблеми су рјешиви.
-Проблем је у томе што људи који су увели ове фирме у проблеме, не могу их извући из проблема и моја кључна опаска је да су људи ти који воде компанију и свако покретање стечаја су назнаке да они то нису радили добро.
-Овдје се ради о двије компаније које су срце привредног и економског живота ХН и у питању је велики број људи. Та прича о здравственом туризму пада у воду ако би ове двије компаније наставиле да послују са губицима. Што се тиче болнице тамо су ствари прилично јасне. Уговор о приватизацији није раскинут и мислим да Влада и држава не би смјели да се играју са тим стварима , на страну њихови лоши односи, некомуникација са Кнежевићем. Судски спорови би били проблематични и бојим се ишли на штету државе. Стечај значи отпуштање свих људи и бојим се да би то била клица уништења јер је ова болница много више од једне болнице. Не знам зашто није урађен план консолидације фирме што је обавеза стечајне управе и тој компанији као и у свакој постоји бар једно мало зрнце здравог језгра које би могло да се реструктуира, прошири, сматра Лојпур.
Каже и да је Институт у нешто повољнијој позицији.
– Ова компаније није увијек била у губицима. Било је година када је падала у губитке, па излазила из њих. Оно што је јако опасно и бојим се да та интенција постоји подржана од неких интересних група који говоре врло радо о банкроту, што би био пакао за државу и ХН. Друга опција је задржавање постојећег стања што и на кратак рок води ка пропасти. Они могу да направе процес реструктурирања послова и задрже код бизнис. Они имају монопол и немају конкуренцију. Људи су ти који су фирме довели у ту позицију и људи могу оздравити обје компаније, али да што мање држе испружену руку према Подгорици јер се сви проблеми морају рјешавати овдје и унутар компаније, казао је Лојпур.
Славуљица је казала да ће у настојању да се нађу што боља и бржа рјешења за Институт Игало имати до краја седмице састанак са менаџментом те установе а најављен је и састанак у Влади по питању проблема и Болнице и Института.
