Законодавни одбор Скупштине Црне Горе утврдио је да Предлог закона о измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи није сагласан са Уставом Црне Горе, због чега су га предлагачи повукли из скупштинске процедуре.
Како је саопштено из Заједнице општина Црне Горе, у раду одбора учествовала је генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе, Мишела Манојловић, која је указала на спорну уставност Предлога, између осталог и зато што општине нису консултоване у поступку његове израде. Ријеч је о системском закону на који се наслања више лекс специалиса, па и најмање интервенције траже добро познавање система локалне самоуправе, разлика у потребама мањих и већих општина, а нарочито основних принципа од којих се полази у поступку оцјене уставности. Измјени се стога морало приступити веома опрезно и аналитички како би се отклониле бројне нејасноће, колизије и нецјелисходна рјешења која су протеклих пет година беспотребно исцрпљивала локалне самоуправе, а које је наведени Предлог само продубио, уз поштовање основних уставних начела. Осим тога, веома је важно створити услове за снажније повлачење бесповратних средстава из европских и других фондова као и за испуњавање бројних локалних обавеза у процесу европских интеграција, на што овај предлог није одговорио.
– Подсјећам и на дугогодишње, потпуно оправдане захтјеве општина да се службеничко-намјештенички односи уреде посебним законом о локалним службеницима и намјештеницима, због бројних проблема у пракси, али и поштовања уставног принципа владавине права и уједначености правног поретка који искључује њихово регулисање системским законом о локалној самоуправи – казала је Манојловић.
Упозорила је да је право општина на консултовање и изјашњавање о питањима која их се директно тичу гарантовано Европском повељом о локалној самоуправи и Законом о локалној самоуправи без обзира ко је предлагач (посланици, Влада или прописани број грађана). Правна снага Европске повеље црпи се из Устава Црне Горе јер је саставни дио унутрашњег правног поретка са приматом над домаћим законодавством и са непосредном примјеном када односе уређује друкчије од унутрашњег законодавства. Указала је да општине могу, у случају повреде права на консултације, поднијети предлог за оцјену формалне уставности закона код Уставног суда Црне Горе и иницијативу Предсједнику државе да не прогласи закон који су донијели посланици.
Навела је да асоцијација заступа интересе свих 25 општина у Црној Гори и да у редовним околностима прибавља изјашњење својих чланица о предлозима који их се директно тичу, за што је потребно вријеме.
– Неприхватљиво је да за овај предлог сазнајемо незванично и да се према њему одређујемо за свега један радни дан. Ипак, пет општина успјело је да препозна бројна незаконита и нецјелисходна рјешења, поједине од њих и повреде Устава, док су двије општине подржале спорни предлог – казала је Манојловић.
Предлагачи су и сами констатовали неуставност Предлога у дијелу којим су покушали да регулишу материју изборног законодавства супротно начелу владавине права и начелу уједначености правног поретка. Такође, констатовали су несагласност одредби о депрофесионализацији бројних позиција на локалном нивоу са ставом Венецијанске комисије. Сагласили су се и са мишљењем Заједнице да није требало смањивати године радног искуства које су посебним законима прописане као услов за запошљавање главног градског архитекте и заступника имовинских интереса општине.
