Порука са протеста Влади: Да ли је важнији профит Института или здравље нације?

У 18 сати почела је двочасовна блокада граничних прелаза Дебели бријег и Кобила коју организују Синдикална организација Института „Др Симо Милошевић“ и Унија слободних синдиката Црне Горе,  због ситуације у овој здравственој установи из Игала.

Како је казао генерални секретар Срђа Кековић, Унија снажно подржава опстанак Института, али и да је, као грађанин и као синдикалац тужан, због симболичне блокаде саобраћаја у јеку туристичке сезоне, да би јавности и Влади скренули пажњу да је Институт потребан грађанима Црне Горе.

– Више пута смо се обратили на адресе оних који доносе одлуке да ли ће Институт опстати или неће. Последњи пут то је било прије неких осам или девет дана. Мислили смо да неће доћи до овог догађаја, али вријеме истиче. Медицински и немедицински кадар одлази и ако се тај погром настави, нико виће неће вратити Институт на зелену грану – истиче он.

Подсјетио је на писмо које су из Уније слободних синдиката послали премијеру и ресорним министрима.

– Институт је једина установа у Црној Гори, која се бави стационарном рехабилитацијом грађана Црне Горе, гдје се преко Фонда здравства шаљу најтежи болесници, онеспособљени можданим ударом, болестима срца и плућа, тешким реуматизмом, повредама и преломима, неуролошким болестима. Институт је установа која се бави лијечењем болести дјеце и дјеце са сметњама у развоју, која се оспособљавају да направе прве кораке, којима ће закорачити у живот са мање потешкоћа, а њихове родитеље оснажује да им буду стабина подрчка на том путу. Зар је потребно да Институт буде привредни субјект који треба да послује са добити или је потребно да ради, да би ми имали здраву нацију?

Кековић је казао да је данас започета кампања, у коју се, поред Уније и Синдиката Института, укључила и локална самоуправа. Кампања, која ће се звати „За спас Института“ ће ићи у више праваца, пратиће је петиција грађана и посјете општинама у Црној Гори, гдје ће бити организоване двочасновне трибине посвећене Институту, а позив да се прикључе добиће све значајне личности у Црној Гори из области медицине, културе, спорта и слично.

И поред вишемјесечне борбе и апела за опстанак, надлежне институције нису пружиле никакав модел за рјешавање питања Института, истакао је Кековић.

Блокада граничних прелаза трајаће до 20 сати, а синдикалци поручују да ће, уколико надлежни не нађу рјешење за опстанак Института границе блокирати сваког петка.

За сат колико траје блокада створиле су се огромне колоне возила на граници са Хрватском.

У нашој држави нас нико не чује и дошли смо да своју муку свијету изнесемо, казала је предсједница Синдиката Марија Обрадовић.

-Ове скандале које чинимо пред вратима друге државе и туристима,нас је срамота, али је велика наша мука. Вјеровали смо разним обећањима и у тишини радили свој посао. Вјеровали смо да Радна група формирана испред Владе има нека рјешења. Нажалост потврдила се она Черчиловска „када не желиш или не знаш да ријешиш неки проблем ти формирај радну групу“ казала је Обрадовић.

Радници су чекали да добију зараде и нису их добили, наставила је она, чекали  да се нађе рјешење за Институт а нису га дочекали, чекали  колективни уговор који су написали а нису дочекали.

-Нечињењем и нерјешавањем наших проблема добили смо поруку идите, овдје за вас мјеста нема. Нама не требају вриједни и поштени радници. Нашим пацијентима је поручено, сами се снађите у Институту у будућности нећете бити лијечени,казала је Обрадовић.

Питала је и да ће грађани дозволити да Институт  дочека судбина ХТП Бока, Бродоградилишта.

-Хоћемо ли чекати да нас купе богати појединци којима су важнији квадратни метри земље него људи који су одржали бренд Института Игало? Нећемо више да чекамо и да молимо ни да вјерујемо. Сада захтијевамо да се држава укључи у рјешавање проблема Института одмах, исплате наших зарађених плата, потписивање колективног уговора и заустављање даљих тужби радника, као и трошење непотребних средстава на судске трошкове, да се нађе рјешење за дуг према Југобанци, а најбоље уз нашу помоћ рехабилитујући пацијенте из Србије у Институту. Ми смо и на то спремни. Да се ријеши статусно питање Института сада и да држаава почне преговоре о откупу акција од мањинских акционара који нису показали никакву жељу да се укључе у рјешавање његових проблема, казала је Обрадовић.

Најавила је да ће  до испуњења захтјева наставити да се боре и истакла да  то није борба само за њихову егзистенцију већ и чување установе и њене добробити за све генерације, јер Институт је свима важан.

Колико је Институт важна установа за рехабилитацију и лијечење потврдила је пацијенткиња Наташа Дракула која је подржала протест радника. У Институт је дошла након операције тумора на кичми.

– Имала сам тешку операцију у Берлину и била сам парализована у мају и јуну. Дошла сам у колицима и мислила сам у то вријеме да ћу скоро умријети. Послије операције нисам знала гдје ћу јер сам била непокретна и онда сам се сјетила Игала још из бивше Ју. Директним летом из Берлина сам дошла и прије неколико седмица нисам могла ходати а сада сам покретна, мобилна. Нисам знала да је Институт у таквој ситуацији и тек када су кувари почели штрајк чула сам да радници не примају плату мјесецима. Подржавам ову кампању јер сам одушевљена људима који су ми помогли и у Игалу се осјећам као код куће. И ја сам  Новљанка иако нисам из Херцег Новог већ сам из Новске у Хрватској. Живјела сам свуда у свијету али нисам нигдје видјела оволику посвећеност И преданост као овдје, колико овдје људи раде И колико су ефективни у тим терапијама, казала је Дракула.

Предсједница Еколошког друштва Бока Оливера Доклестић поручила је да су овакви митинзи потребни, као што је потребно наставити их сваког петка док надлежни не почну са рјешавањем проблема Института, јер, како је казала, они од којих се помоћ очекује, не желе да помогну. Поруке је послала премијеру у техничком мадату Дритану Абазовићу и министру здравља Драгославу Шћекићу.

– Трајект којим се поносите је створен приватном иницијативом и био је дио нашег Комуналног предузећа. Отет је прије више од 20 година. Господине Абазовићу, трајектни прелаз и сбваки његов приход треба да вратите Херцег Новом, а не да се хвалите са његовом добити већ од преко милион или два. Тај новац прво да се врати у Институт и Болницу Мељине. Господине Шћекићу, расписујете конкурсе за медицинске раднике у Дому здравља Херцег Нови и тиме директно поткопавате и Болницу и Институт – поручила је она.

Доклестић је казала да је једини начин борбе за очување Института и одбрану права радника блокирати туристичку привреду, као једини извор прихода за државу.

Члан ИО Синдиката Института Драган Влаовић казао је да су још једном дошли да искажу протест против Владе која их дубоко гура на странпутицу.

-Која не жели да нас чује, да се одреди и која не жели да баш ништа учини по питању рјешавања проблема. Људи су на ивици егзистенције, поготово они из чијих породица у Институту ради  двоје или троје.  Њихова неодговорност, небрига према нама, поготово министра Шћекића који својим непримјереним изјавама да се немамо шта обраћати Министарству здравља, говори да их није брига за наше проблеме. А коме да се  обратимо? Министарству рударства можда. Немам ријечи ни за понашање премијера који је једном био у паушалном обиласку Инстититута. И шта они знају о нашим проблемима и задужењима. Није их брига нити размишљају да нешто промјене. Испада да смо само број када дођу избори а када нам треба помоћ ништа не добијемо. Све је на обећању и лажима. У Институту радим 38 година и ово је најтежи период мога рада, казао је Влаовић.

У Херцег Новом је почело потписивање петиције „За спас Института“ коју ће представници УССЦГ организовати у свим градовима Црне Горе.

Наредна блокада граничних прелаза најављена је за сљедећи петак.