Необична поема о Боки и мору „Када пливаш“ редитеља и новинара Растка Шејића представљена је и читалачкој публици и у Херцег Новом, синоћ у башти Куће нобеловца Ива Андрића.
Ријеч је о питко написаном упутству како треба пливати кроз живот, а не пропустити оно што је битно, казао је новинар и публициста Небојша Мандић, истакавши да нам аутор указује како треба да поштујемо овај наш предивни залив и колико смо богати.
Књижевница Оливера Доклестић је поручила да море чува најљепше успомене.
-Запливала сам и ја са Растком Шејићем по његовом и нашем мору. И младост и старост, све је некако ту са истим осјећајем према мору. А, ко од нас не би волио да му каже неки мили глас негдје иза леђа, глас мајке, оца, бабе, ђеда, тетке, драгог комшије – “еј, предуго си у води, излази ванка, помодрио си, прехладићеш се, немој у дубоко, има морски пас у заливу, пази ђе стајеш”… Море нам биљежи најљепше успомене, а оно море туге нека остане само за поему, тек као умјетнички израз некаквог општег бунта који мора да постоји у свима нама који смо овдје управо зато што волимо Боку.
Као основну поруку ове поеме професорица књижевности Љиљана Чолан препознаје борбу за људскост.
-Ја сам, пишући о Растковој поеми, размишљала о тој драми која се одвијала док он, као неко ко је дошао да буде у Боки пар мјесеци, посматра и море и небо и обалу, али посматра и људе око себе који се на различит начин односе према свему овоме што осјећају. Ја управо видим људскост у тој његовој потреби да људе који су одавде из Боке поново на неки начин заинтригира и врати погледу у себе, у Боку, у оно што ми као људи заиста имамо и можемо да понудимо и другима, и то треба да његујемо у себи. А, мислим да је најбоље огледање у мору, јер као и све ствари гледане у самоћи и море има душу онога ко му се диви. Растко је јако добро примјетио да тај наш “паланачки живот”, немојте ми замјерити, од кога се зауставе понекад и сатови у кућама, како би рекла велика Исидора Секулић, врло опасан без обзира које вријеме показује, и он нас је на неки начин натјерао да се замислимо када је та драма. Ја сам говорећи о овој поеми у Котору рекла да је за мене драма управо онда када је бонаца, не када су таласи, не када је олуја, јер онда се нешто дешава, сви смо у покрету, али када је бонаца онда је јако опасно, јер то стање тиховања, мировања, чини ми се да се претворило у једно одустајање од живота, у једну велику индиферентност , равнодушност човјека према човјеку и човјека према природи, и природа нам се на различите начине свети.
Организација “Шта хоћеш”на чијем је челу Растко Шејић ради врло захтјевне и озбиљне пројекте, подсјетио је капетан и публициста Предраг Кузмановски, и додао да га је у првом моменту изненадило што се појавио са оваквом књигом.
-Растко не бјежи од тешких и захтјевних пројеката, тако да се одлучио да иде директно у најтежу дисциплину, иде у поезију, поему која не трпи неко претварање него једноставно мора да буде искрена и мора бити управо оваква. Зато она на свакога оставља дубок утисак. Несумњиво је да је Бока једна од најљепших дестинација и ми само треба да је погледамо мало друкчијим очима и да тражимо нешто лијепо у свему, а Растко је то пронашао себи кроз то пливање које њему отвара све ове теме и све ове описе. Ми Растку дајемо да он плива, а он нама да “Боку поморску”, “На веслу прича” и сад на крају и овако једну предивну поему коју ја нисам очекивао, али очигледно је да је то озбиљан рад и интересантно је шта ћемо ми још видјети од Растка Шејића.
Аутор поеме, редитељ и новинар Растко Шејић је истакао да је у Боки научио да плива, да у њу долази читавог живота, те да му је драго што је коначно овдје нашао саговорнике.
-Заправо то је она промена која је довела до тога да ја сада се своје забелешке претворим у поему, да је то нешто што је природно, јер ја сада овде имам с ким да причам, да овде постоји једна духовна атмосфера у којој има смисла разговарати, да има смисла заступати теме, и да су те теме дељене. Оно што је најбоље искуство јесте да када је ова поема искусила своје некакво путовање по Србији, по Косову, да је свима препознатљива. То није неко страно море, то је она наша Бока, сви су је искусили у мери да је осећају као блискост са једне стране, а с друге стране осећају и оно што је стварност наше транзиције која је у једној мери дотакнута у овој поеми, која је врло слична. Тешко је замислити ко год да је овде и долазио са стране да није био фасциниран овом природом. Тешко је замислити да и ти стари Хелени који су долазили овде да тргују са Илирима нису нешто записали о овој лепоти, јер то је другачије море. Пливање је истраживање, пливање није само радња. Питање је само како свести те утиске и направити неке целине, и то је био велики изазов у писању, поручио је аутор.
Поему “Када пливаш” је објавила “Матица Боке” у сарадњи са Иидавачком кућом “Прометеј” из Новог Сада и Удружењем“Шта хоћеш”.