Neobična poema o Boki i moru „Kada plivaš“ reditelja i novinara Rastka Šejića predstavljena je i čitalačkoj publici i u Herceg Novom, sinoć u bašti Kuće nobelovca Iva Andrića.
Riječ je o pitko napisanom uputstvu kako treba plivati kroz život, a ne propustiti ono što je bitno, kazao je novinar i publicista Nebojša Mandić, istakavši da nam autor ukazuje kako treba da poštujemo ovaj naš predivni zaliv i koliko smo bogati.
Književnica Olivera Doklestić je poručila da more čuva najljepše uspomene.
-Zaplivala sam i ja sa Rastkom Šejićem po njegovom i našem moru. I mladost i starost, sve je nekako tu sa istim osjećajem prema moru. A, ko od nas ne bi volio da mu kaže neki mili glas negdje iza leđa, glas majke, oca, babe, đeda, tetke, dragog komšije – “ej, predugo si u vodi, izlazi vanka, pomodrio si, prehladićeš se, nemoj u duboko, ima morski pas u zalivu, pazi đe staješ”… More nam bilježi najljepše uspomene, a ono more tuge neka ostane samo za poemu, tek kao umjetnički izraz nekakvog opšteg bunta koji mora da postoji u svima nama koji smo ovdje upravo zato što volimo Boku.
Kao osnovnu poruku ove poeme profesorica književnosti Ljiljana Čolan prepoznaje borbu za ljudskost.
-Ja sam, pišući o Rastkovoj poemi, razmišljala o toj drami koja se odvijala dok on, kao neko ko je došao da bude u Boki par mjeseci, posmatra i more i nebo i obalu, ali posmatra i ljude oko sebe koji se na različit način odnose prema svemu ovome što osjećaju. Ja upravo vidim ljudskost u toj njegovoj potrebi da ljude koji su odavde iz Boke ponovo na neki način zaintrigira i vrati pogledu u sebe, u Boku, u ono što mi kao ljudi zaista imamo i možemo da ponudimo i drugima, i to treba da njegujemo u sebi. A, mislim da je najbolje ogledanje u moru, jer kao i sve stvari gledane u samoći i more ima dušu onoga ko mu se divi. Rastko je jako dobro primjetio da taj naš “palanački život”, nemojte mi zamjeriti, od koga se zaustave ponekad i satovi u kućama, kako bi rekla velika Isidora Sekulić, vrlo opasan bez obzira koje vrijeme pokazuje, i on nas je na neki način natjerao da se zamislimo kada je ta drama. Ja sam govoreći o ovoj poemi u Kotoru rekla da je za mene drama upravo onda kada je bonaca, ne kada su talasi, ne kada je oluja, jer onda se nešto dešava, svi smo u pokretu, ali kada je bonaca onda je jako opasno, jer to stanje tihovanja, mirovanja, čini mi se da se pretvorilo u jedno odustajanje od života, u jednu veliku indiferentnost , ravnodušnost čovjeka prema čovjeku i čovjeka prema prirodi, i priroda nam se na različite načine sveti.
Organizacija “Šta hoćeš”na čijem je čelu Rastko Šejić radi vrlo zahtjevne i ozbiljne projekte, podsjetio je kapetan i publicista Predrag Kuzmanovski, i dodao da ga je u prvom momentu iznenadilo što se pojavio sa ovakvom knjigom.
-Rastko ne bježi od teških i zahtjevnih projekata, tako da se odlučio da ide direktno u najtežu disciplinu, ide u poeziju, poemu koja ne trpi neko pretvaranje nego jednostavno mora da bude iskrena i mora biti upravo ovakva. Zato ona na svakoga ostavlja dubok utisak. Nesumnjivo je da je Boka jedna od najljepših destinacija i mi samo treba da je pogledamo malo drukčijim očima i da tražimo nešto lijepo u svemu, a Rastko je to pronašao sebi kroz to plivanje koje njemu otvara sve ove teme i sve ove opise. Mi Rastku dajemo da on pliva, a on nama da “Boku pomorsku”, “Na veslu priča” i sad na kraju i ovako jednu predivnu poemu koju ja nisam očekivao, ali očigledno je da je to ozbiljan rad i interesantno je šta ćemo mi još vidjeti od Rastka Šejića.
Autor poeme, reditelj i novinar Rastko Šejić je istakao da je u Boki naučio da pliva, da u nju dolazi čitavog života, te da mu je drago što je konačno ovdje našao sagovornike.
-Zapravo to je ona promena koja je dovela do toga da ja sada se svoje zabeleške pretvorim u poemu, da je to nešto što je prirodno, jer ja sada ovde imam s kim da pričam, da ovde postoji jedna duhovna atmosfera u kojoj ima smisla razgovarati, da ima smisla zastupati teme, i da su te teme deljene. Ono što je najbolje iskustvo jeste da kada je ova poema iskusila svoje nekakvo putovanje po Srbiji, po Kosovu, da je svima prepoznatljiva. To nije neko strano more, to je ona naša Boka, svi su je iskusili u meri da je osećaju kao bliskost sa jedne strane, a s druge strane osećaju i ono što je stvarnost naše tranzicije koja je u jednoj meri dotaknuta u ovoj poemi, koja je vrlo slična. Teško je zamisliti ko god da je ovde i dolazio sa strane da nije bio fasciniran ovom prirodom. Teško je zamisliti da i ti stari Heleni koji su dolazili ovde da trguju sa Ilirima nisu nešto zapisali o ovoj lepoti, jer to je drugačije more. Plivanje je istraživanje, plivanje nije samo radnja. Pitanje je samo kako svesti te utiske i napraviti neke celine, i to je bio veliki izazov u pisanju, poručio je autor.
Poemu “Kada plivaš” je objavila “Matica Boke” u saradnji sa Iidavačkom kućom “Prometej” iz Novog Sada i Udruženjem“Šta hoćeš”.
