У оквиру пројекта „Синергијом до доброг управљања у локалним заједницама“ Центра за развој НВО, данас је у Херцег Новом одржана радионица о механизмима учешћа НВО и грађана у доношењу одлука, која је изазвала велико интересовање.
Интерактивна радионица, на којој је предавач био сарадник на пројекту Горан Ђуровић, окупила је у скупштинској сали Општине Херцег Нови 34 представника невладиног сектора, као и заинтересоване грађане.
Веома жив дијалог и дебата указали су на проблеме у којима се налази грађанско друштво, НВО и грађани у Херцег Новом, казао је након радионице за РТХН Горан Ђуровић, истакавши да је веома задовољан и бројем људи и њиховим учешћем.
-Претходних 20 година сам релативно често био у прилици да радим са колегама и да заједно спроводимо неке иницијативе. Мој утисак је да се ствари ни најмање нису поправиле у односу на период од три, четири или пет година. Колико сам чуо неке ствари су се чак и поквариле, што је забрињавајуће, као што је рецимо коришћење института „слободне столице“ за представнике невладиних организација у Скупштини општине. Такође, ту је и питање финансирања невладиних организација које директно утиче, ако хоћете, и на оно што јесте грађански активизам – могућност да се сви они који су заинтересовани да помогну заправо општинским структурама у рјешавању проблема не могу на адекватан начин окупити, ни на адекватан начин представити своје иницијативе и помоћи одборницима, али и менаџменту општине и предсједнику општине, да нагомилане проблеме, којих има свака општина, па наравно и Херцег Нови, рјешавају на прави начин.
Узрок већине проблема лежи у владајућим локалним и државним структурама, чији однос према иницијативама грађана мора да се мијења, сматра Ђуровић.
-Мој је утисак да је извор већине потешкоћа и проблема у ономе што јесте уређење живота у заједници наравно везан за структуре које управљају локалном самоуправом. Такође, постоје значајни проблеми који су посљедица лоших законских рјешења која онемогућавају већу децентрализацију када је у питању доношење одлука, од просторног планирања и многих других поступака који су нажалост централизовани, што би морало да се промјени кроз измјену законских рјешења. Грађани, њихов активизам и подстицање тог грађанског активизма је управо једна од одговорности и предсједника општине и секретара секретаријата и њихов однос према иницијативама грађана, и оних грађана који нису блиски на политичкој или било каквој другој основи, са онима који врше власт, мора бити промјењен. Дакле, не може више да функционише као што је функционисало.
Подстицање грађанског активизма је управо једна од обавеза руководства локалне самоуправе, истакао је Ђуровић.
-Ми имамо и неке обавезе које су дио процеса приступања Европској унији. Тај локални ниво није мање важан, дакле неће бити довољно само да се унаприједе неки системи и професионализују неке институције које су важне за демократизацију црногорског друштва, као што су тужилаштво, судови и тако даље. Да се разумјемо, и они су веома важни да би се ствари на локалном нивоу поправиле, али мораће и локалне самоуправе да ураде свој дио посла ако мислимо да заиста омогућимо оно што је изворни принцип грађанске партиципације и покушаја да грађани заиста утичу на свој живот давањем сугестија и различитих иницијатива онима који доносе одлуке, поручио је Ђуровић.
Радионица је организована у оквиру пројекта „Синергијом до доброг управљања у локалним заједницама“, који је финансијски подржан кроз пројекат „SmartBalkans“, који спроводе Центар за промоцију цивилног друштва у партнерству са Институтом за демократију и медијацију и Центром за истраживање и креирање политика, уз финансијску подршку Министарства вањских послова Краљевине Норвешке.
