Пројекат „Свако дијете је важно“ промовише хранитељство као начин збрињавања дјеце без родитељског старања и едукује хранитељске породице кроз бесплатно савјетовалиште које је прије десетак дана почело са радом у Херцег Новом.
То је заједничка мисија невладиног удружења „Импулс“ из Никшића, Центра за подршку регионалног развоја Херцег Нови, Центра за социјални рад Херцег Нови и секретаријата за локалну самоуправу Општине Херцег Нови, каже мр Бранка Мрачевић, предјседница Центра за подршку локалног и регионалног развоја.
-Током короне наша организација је почела сарадњу са Дјечијим домом у Бијелој када смо се ангажовали на пружању бесплатне подршке у учењу дјеци у Бијелој и то су били први пројекти наше организације у области социјалне заштите. Имали смо и лијепо искуство на том вишегодишњем пројекту који је подржао и УНИЦЕФ, канцеларија у Црној Гори као и канцеларија Европске уније кроз један двогодишњи пројекат и то нас је одвело у те воде бриге о дјеци без родитрељског старања, бриге о дјеци која живе у нефункционалним породицама и бриге о дјеци која су из било којих разлога издвојена из својих биолошких породица, казала је Мрачевић.
Сарадња са организацијом „Импулс“, која јако успјешно организује пројекте и за дјецу и за родитеље и за породице и за старе је, како каже, дошла кроз претходни пројекат.
-Они су такође нас препознали као организацију са којом могу да остваре успјешну сарадњу у нашем јужном региону и позвали су нас да будемо партнери на овом пројекту који промовише хранитељство, пружа подршку хранитељским породицама, дјеци у хранитељским породицама, али и биолошким породицама у ризику. Чим је пројекат кренуо са реализацијом у децембру прошле године рађене су све активности које су довеле до отварања овог бесплатног савјетовалишта, казала је Мрачевић и објаснила да се морају испунити одређени стандарди и услови да би се бавили овом врстом пружања социјалних услуга.
-Морате добити лиценцу Министарства рада и социјалног старања, тако да је наша организација испунила све те услове, ангажовали смо психолога са јако великим искуством у тој области тако да можемо позвати све наше суграђане који су заинтересовани да сазнају нешто о хранитељству, рекла је Мрачевић.
Емрах Јефкај, психолог који непосредно пружа подршку хранитељским породицама каже да је хранитељство веома важно.
-Хранитељство се сматра једним најадекватнијим обликом заштите дјеце без адекватног родитељског старања. Хранитељством се обезбјеђује привремени смјештај у породицама које су прошле одређени вид обуке и дјеца остају у тим породицама све док се у биолошким породицама не стекну услови за њихов повратак или се не стекну услови за њихово трајније збрињавање, као што је усвојење. Хранитељство јесте активно у Црној Гори дужи низ година. Сва истраживања говоре о позитивним искуствима за дјецу у хранитељским породицама у односу на одрастање у институционалном систему. У хранитељским породицама они добијају оно што је њима веома важно као што је породична подршка и психолошко социјалне бенефите које на жалост, не могу да добију у институцији због бројности дјеце и немогућности да се сваком дјетету приступи индивидуално, каже Јефкај.
Интересовање за хранитељством постоји, али недовољно све док постоји и посљедње дијете у институцији. Потенцијални хранитељи прођу одређену процедуру и обуку и добију од Центра за социјални рад лиценцу за рад која траје двије године.
-Статистички подаци на нивоу државе нам говоре да имамо 280 хранитељских породица. Најзаступљеније су сродничке породице, 80 %, а негдје 20 % чине несродничке хранитељске породице. Овај сервис је изразито значајан с обзиром да обухвата и хранитељске породице. Наши хранитељи често поседују и неке додатне компетенције. Поред финансијске подршке коју добијају од државе, хранитељске породице добијају и нематеријалну, савјетодавну подршку и она је дефинисана подзаконским актима колико често и на који начин се спроводи, а на овај начин, кроз овај пројекат ће то бити могуће и интензивније, навео је Јефкај.
Како истиче, дјеца која долазе у хранитељске породице имају тешка емоционална искуства, па је и примарна потреба сигурност и безбједност коју они добијају у хранитељским породицама.
-Они реагују различито и кад они то осјете не знају да се снађу у психолошком смислу и због тога је веома важно да хранитљ буде обучен, спреман присутан, да препозна те емоције, наводи Јефкај.
У Херцег новом постоје четири хранитељске породице, двије су сродничке, двије несродничке ,управо зато је и отворена сарадња и савјетовање према свима којима је та врста подршке потребна. Очекивања су да до краја пројекта, до краја маја 2025. године, има више хранитељских породица и да ће се број дјеце у Бијелој смањити.
-Тренутно је број дјеце у Бијелој око 90. Ти људи који раде, раде јуначки посао. Сви су стручњаци који имају висока знања и дају максимум од себе, али наша је мисија нешто што даје много, много више дјеци. Истина је да постоје различити изазови након напуштања институције јер дјеца без адекватног родитељског старања ипак остају сама, не до краја. Држава пружа помоћ у виду подршке становању, финансијске подршке, али све то није довољно. Ми промовишемо хранитељство јер оно постаје неки вид трајније подршке. Јер и након напуштања хранитељске породице они имају емоционалну везу, каже Јефкај.
Осјећај да имају базу гдје могу да се врате и та психолошка подршка је изузетно важна.
Овај пројекат је финансирала ЕУ, а односи се на унапређење инклузије рањивих група. Пројекат траје 18 мјесеци, од децембра 2023. до краја маја 2025. године, а након тог периода потрудиће се, како обећавају саговорници РТХН, да обезбједе нове грантове и новац за наставак мисије пружања подршке дјеци којој је то најпотребније. Савјетовалиште за хранитељске породице радиће на адреси Степениште 28. октобра, број 5, на првом спрату у поподневним терминима и викендом, а за заказивање је отворен телефонски број 067158148.
