ПК ЦГ: Услов економског развоја улагање у образовање и унапређење берзе рада

Фото: Привредна комора Црне Горе

О људском капиталу као окосници економског развоја – изазову одлива радне снаге и начинима његовог превазилажења кроз образовање, разговарали су проф. др Мијат Јоцовић, декан Економског факултета Универзитета Црне Горе, Александар Ракочевић помоћник директора Завода за запошљавање, Јелена Вулетић, оснивач ДОО „Баланс 2 бизнис“ ( Balance 2 business ) и чланица УО Хипотекарне банке за ризике и бјелопољски привредник Музафер Љуца, на Форуму за инвестирање у будућности, који је организовала Привредна комора Црне Горе.

Мијат Јоцовић је истакао да је без инвестиција  нема нових радних мјеста и спрјечавања миграција.

– Миграције су историјски циклус и оне се дешавају у бројним земљама. Млади одлазе из Црне Горе због више разлога, а један од основних је недовољна конкурентност наше економије, што ће посебно бити проблем са учлањењем у ЕУ – рекао је Јоцовић.

Зато, закључује он, треба јачати конкурентност економије и на тај начин ублажити миграције, које се у цјелости не могу спријечити.

– Имамо дефицит увоза робе, а суфицит извоза радне снаге, а наши кадрови нису полупроизводи већ готови производи. Треба радити на томе да се млади враћају и промовисати примјере оних који су то учинили – сматра декан.

Наглашава да је улагање у образовање најисплативије и услов економског развоја.

– Мислим да фокус креатора политика треба да буде на средњем стручном образовању, по узору на позитивне примјере из окружења, а нарочито Словеније која је ускладила дуално образовање са потребама тржишта рада – наводи он, додајући да треба преиспитати рјешење бесплатног високошколског образовања које није дало адекватне резултате.

Александар Ракочевић је истакао комплексност ситуације на тржишту рада гдје је око 40.000 незапослених који у великом проценту не одговарају потребама послодаваца. Сматра да је велики изазов неспремност незапослених на мобилност и неодговарање потребама сезоналности наше привреде.

– Образовање није у потпуности усклађено са потребама тржишта рада. Дуално образовање се мора унапређивати и још више узети у обзир потребе послодаваца – оцјењује Ракочевић.

Он поручује да морамо унаприједити систем образовања и берзу рада.

– Средње стручно образовање је темељ развоја друштва – казао је Ракочевић. Представљајући програме образовања одраслих које реализује Завод, он је истакао да су дали добре резултате у развоју вјештина људи на њиховој евиденцији.

Заинтересованост послодаваца да учествују у обукама кадрова све је већа. Неопходно је развијати кључне компетенције, јер се образовање унапређује стицањем нових вјештина – рекао је он.

Јелена Вулетић сматра да је тема људског капитала као окоснице економског развоја веома важна и да без младих људи нема економског напретка.

– Потребно је припремити младе људе за бизнис амбијенте и то кроз унапређивање њихових „soft skills“.  Kроз наш програм Student Business Hub  прошло је више од 120 младих људи, полазника завршних година факултета који желе да се усавршавају и унапређују своја знања и вјештине. Kроз обуке које радимо са њима усклађујемо, комуницирамо, доносимо одлуке, развијамо критичко мишљење, постављамо приоритете, наводи Вулетић.

Оцјењује да млади имају недовољно самопоуздања, примјетан је изостанак јасне визије и циља. У врло кратком периоду жељни су бројних различитих искустава. Kратко се задржавају, а битна им је и материјална страна.

Музафер Љуца, привредник који се преко три деценије бави приватним бизнисом у Бијелом Пољу, представио је своју компанију Микромонт која има 50 радника и специфичну дјелатност, јер нуди производе везане за енергетску ефикасност.

Направио је осврт на све што је прошла наша држава од распада СФРЈ до данас, а што је оставило посљедице на привреду.

– Бављење бизнисом је било изузетно отежано, али срећом још трајемо, за шта је било неопходно имати доста храбрости. Нажалост, у том вртлогу су нестајале институције, а једна од њих је и образовни систем. Некада добре школе производиле су сјајне занатлије који су давали импресивне резултате. Услови за образовање нових кадрова специфичних занимања су били све лошији. Примат је заузела жеља да се људи баве пословима који нису стварали нове вриједности, а ријетко је био фокус на реалној економији – казао је он. Наглашава да су у таквим околностима били принуђени да се уз помоћ ЗЗЗЦГ сналазе и креирају едукације, семинаре и обуке како би сами долазили до квалификоване радне снаге.

Љуца констатује да  за високостручним кадром постоји стална „жеђ“ и то ће сигурно представљати проблем и убудуће.

Апелује на државу да престане да буде највећи послодавац у Црној Гори. Потребно је много већу енергију посветити привреди, која на најбољи начин ствара праве вриједности и повећава стандарде…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here