Отворено првенство Црне Горе у градњи сувомеђе биће одржано у херцегновском залеђу током викенда. Овај својеврсни фестивал камена првенствено има културну и едукативну улогу, али и спортско-рекреативну, те забавну ноту.
У суботу, 14. септембра, од 12 сати, заинтересовани се могу придружити едукативној радионици градње сувомеђе, те научити, обновити, или подијелити своје знање и праксу са осталим учесницима и организаторима у пријатном амбијенту Котобиљског извора, који се налази на свега 10 минута вожење магистралним путем из Мељина ка Требињу.
Вјештина градње сувомеђе је од 2017. године уврштена на списак заштићене нематеријалне баштине човјечанства. Код нас су сувозидне грађевине све више угрожене зубом времена, али и урбанизацијом, због које се кроз Црну Гору све више смањује културни пејзаж чија је главна особина управо сувомеђа.
На почетку дешавања ће се организовати теоретски дио о распрострањењу сувозидне градње у свијету и код нас, те значају очувања, али и угрожености ове вјештине данас, након стогодишњег периода током којег је сувозидна здања била на маргинама. Након теоретског дијела слиједи практични рад уз стручни надзор и повремене паузе. По завршетку радионице и апсолвирања обрађених тема учесници се могу укључити у едукативну пјешачку туру кроз фантастично камено царство Љутог крша. До почетне тачке се долази сопственим превозом, петнаестоминутном вожњом.
Љути крш је гео-знаменитост, смјештена у оквиру Парк природе Орјен. Обилазак се изводи старом, у камену зиданом вијугавом стазом из времена кад је сваки кутак залеђа имао значај за руралну економију, па тако и простор Љутог крша који се користио за екстензивно сточарство, али и као прибјежиште у опасним временима. Крш је симбол Црне Горе и спољних Динарида са приобаљем уопште, али и природно окружење за материјал (камен) од којег су вјеште руке динарског човјека миленијумима знале да израде готово све што је било потребно, па и преко тока: од великих камених посуда (каменица) за воду и уље, преко кућа и цркава, па све до ситница за забаву, рецимо, камених бућа.
У недјељу, 15. септембра, на платоу Котобиљског извора, од 9 до 12 (тачна сатница зависи од броја пријављених екипа), одржаће се централни догађај, 8. Отворено првенство у градњи сувомеђе. Трочлане екипе се могу пријавити на вибер (069 360 803) поруком са списком учесника, односно, добити додатне информације. Ако максимални број од 10 екипа не буде попуњен на тај начин, биће омогућена и пријава на лицу мјеста, непосредно пред почетак догађаја. Након отварања Првенства, екипе наступају појединачно. Свака има 15 минута времена да подигне сувомеђу одређене дужине, висине, нагиба изгледа и конструктивне стабилности, те на основу тога бива бодована. Паралелно са тим, за најмлађе се одвија на посебној локацији дјечја (забавна) радионица градње сувомеђе. Њихов материјал за градњу је ситнији камен.
Након наступа посљедње такмичарске екипе, судије одређују побједничке екипе, те се приступа церемонији додјели диплома и “Прелазног камена” најбољој екипи у националној конкуренцији. По завршетку догађаја биће организован заједнички ручак за све учесничке екипе и на простору оближњег села Камено.
На Првенству ће учествовати прошлогодишња побједничка екипа (Субра), а у општој конкуренцији и побједничка екипа (Влаји) са прошлогодишњег Првенства Хрватске у градњи сухозида.
Организатори Првенства су Агенција за развој и заштиту Орјена, Планинарски клуб Субра, Мјесна заједница Камено-Жлијеби, док су догађај подржали Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови и Туристичка организација Херцег Нови.
Херцег Нови кубури са својим сувомеђама од којих су многе подигнуте мимо здравог разума.
Једно од правила, које сам покупио у Њемачкој, је то да сувомеђа не треба да буде височија од метар и четрдесет, иначе ће временом доћи до урушавања.
На интернету сам покупио и правило: „Код двоструког зидања зидарски коноп и дрвени шаблон су у служби зидања. Такође, нагнутост лица зида зависи од намјене зида, камена, умијећа оног ко га зида. Нпр. ако је висина зида 1,4 метра база зида би требала бити 0,8м а врх зида 0,5м.“
У Херцег Новом су многе старе сувомеђе грађене превисоко и без нагиба. Примјери за то су сувомеђе у малој стрмој улици Вранковића (испод парка Бока) и у улици (степениште) Луке Матковића (од кошаркашког терена Карача до улице Саве Ковачевића). Ту су се међе већ урушавале а поправке доста траљаво изведене. Зид изгледа валовито и то боде у очи. Питам се због чега ту СО ХН не обрати више пажње? Претпостављам да је и урушавање терена испод Градске кафане на паркиралиште Ранта вила прије неколико година послиједица лоших сувомеђа. Да су тада страдали аутомобили Општинара, вјероватно би тај проблем већ био ријешен…
Сувомеђа која ме у Херцег Новом одушевљава је она у Његошевој улици од бившег Рибљег ресторана до „Керингтонке“. Ту су прави мајстори од заната направили од великог камена сувомеђу високу преко три метра, са нагибом, која се већ сигурно преко осам деценија није помјерила нити један центиметар! Камење је феноменално послагано, мада су облици камења изузетно неправилни. Нека врста новског Мачу Пичу! Такву ствар данас вјероватно нико више и не ради. Велика штета да је тај зид на неколико мјеста прекинут због градње улаза у новосаграђене куће.
Хвала на објављивању
Ђорђе Матковић Минхен/Херцег Нови