Изложбом фотографија и докумената из фундуса Задужбине Десанке Максимовић из Београда и свечаном академијом, почели су програми у сусрет обиљежавања јубилеја – 125 година од рођења велике пјесникиње. Уједно, ово су и први културни програми у част прославе Дана општине Херцег Нови и октобарских програма – Нови видици.
Пјесникиња Десанка Максимовић била је почасна становница Игала и радо виђен гост, а у последњим годинама свог живота често је боравила у Институту Др Симо Милошевић гдје је се увијек радо сјећају, казала је предсједница СПКД Просвјета Оливера Доклестић
– У старом објекту имала је своју собу на десетом спрату, а старији радници је памте као драгу особу, увијек пуну хумора и шарма. Таква је и била – непосредна, драга, мила, радо виђена у школама, казала је Доклестић и додала да је изложба у холу Института плод рада кустоса Мирјане Станишић, секретара Задужбине Десанке Максимовић у Београду, установе са којом су приредили дводневне свечаности у Херцег Новом.
Стиховима је учила генерације да његују човјекољубље, саосјећање, доброту, хуманост и част, казала је кустос Мирјана Станишић.
– Тридесет је година како нас је напустила, а још нам је потребна – нас да подсјећа, а младе да научи да воле, праштају, уважавају туђе светиње, да врлинама и родољубљем ојачају штит који је стиховима начинила око Грачанице, да учећи наизуст Савин монолог прате Растка у молитвама.
Поставку изложбе чини избор из заоставштине пјесникиње којима представљају њене везе са Црном Гором, казала је Станишић.
– То су преписка из периода боравка у Институту Др Симо Милошевић, подсјећање не њене лирске разговоре са Његошем и свечаност додјеле Његошеве награде, затим прича о пријатељству са пјесником Радованом Зоговићем. О Десанкиној великодушности, спремности да помогне и храбрости да остане његов једини пријатељ без узмицања, када је њему било забрањено да ради, свједочи и Радованова посвета на поклоњеној књизи. Његошева награда која је додјељена Десанки Максимовић 1984. године за књигу поезије Слово љубави, због болести је уручена годину касније, а пјесникиња је цијели немали новчани износ од награде поклонила библиотекама у Црној Гори. Прва и до данас једина жена добитница ове престижне награде, чије је име уписано на мермерну плочу Биљарде, своју бесједу захвалности завршила је ријечима „Овај стуб на којем је записано већ на десетине имена југословенских књижевника такође је споменик који им Црна Гора подиже. Нека се множе људска дјела и нека би овај стуб дорастао до висина библијских кула“, казала је кустос Станишић и захвалила домаћинима СПКД Просвјета које у Херцег Новом ради већ 20 година.
Подсјетила је да су пјесникињи у част подигли споменик, школама давали њено име, отворили задужбину, али да су јој се можда најбоље одужили када су сложно стали у њену одбрану и послали поруку да збирка Тражим помиловање не смије да нестане из читанки и школског програма.
– Доказали смо да су њени стихови њен највећи и најтрајнији споменик саздан у самом бићу нашег рода и тиме потврдили њене ријечи: „Иза мене ће остати речи стихом оковане, свака песма, сваки стих је мајчина задужбина, оставићу народу своје мисли, осећања, снове заробљене у крлетне речи. По њима ће се једно вријеме знати да сам постојала“, казала је Станишић.
Стихове из своје збирке пјесама говорила је професор књижевности, млада пјесникиња из Херцег Новог, Теодора Ковач.
Отварању изложбе је, уз бројне поклонике ријечи и дјела Десанке Максимовић, присуствовао конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић и секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало.
Услиједила је свечана академија у конгресној сали Института, а програми ће бити завршени данас научним скупом „Десанка Максимовић, завјештање срца, између земље, неба и мора“ који у 9:30 почиње у Кући нобеловца Ива Андрића.
Организатори програма су Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Херцег Нови у сарадњи са Задужбином Десанке Максимовић у Београду, а уз подршку Општине Херцег Нови, Секретаријата за културу и образовање, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за дијаспору и Србе у региону, као и пријатеља манифестације.
