Херцегновска ликовна сцена, која је ове године окупила 36 умјетника, отворена је синоћ у Градској галерији Јосип Бепо Бенковић. У поставци су радови умјетника, међу којима су професионалци и аутодидакти, стари учесници, нова имена у наивној умјетности и млади људи на почетку креативног пута.
-У свијету садашњице, пуном парадокса, криза и пријетњи, умјетници Херцег Новог одлучили су се за тиху побуну какву само умјетност може да пружи. Поједини су се окренули медитативним мотивима Боке, новском спецификуму, док су други остали интимно ангажовани протестујући против свијета таквог какав је, казала је отварајући изложбу кустос Јасмина Житник.
– Било да је ријеч о гласу протеста изреченог језиком лијепих вештина, или интимистичком позиву, 25. Сцена је испунила наду прошлогодишње ликовне сцене и дала више радова у медијуму скулптуре, па тако оних монументалних, ослобођених из масе дрвета, али и радова који више теже одређеном концепту.
Овогодишњу Сцену, према ријечима Житник, одликује присуство сталних учесника, али и неких нових, младих имена на почецима стваралачког пута.
-Она доносе нов талас свјежине и инспирације, док старији учесници иду претежно утабаним путевима сасвим формираног и личног умјетничког исказа. Овдје неминовно долази до једног позитивног, готово такмичарског односа. Двадесетпета ликовна сцена је визуелно живахна и интересантна, разноврсношћу техника, медија, као и мотивски, казала је Житник.
О Херцег Новом као граду који баштини традицију Херцегновске умјетничке школе прво кроз Херцегновски зимски салон, који је прославио више од пола вијека постојања, а затим и Херцегновску ликовну сцену, која обиљежава четврт вијека са поносом говоримо, казала је директорица Градске галерије Гордана Крунић и подсјетила да је 15. децембра 1966. основана градска галерија.
-Поносни смо на сваку годину, умјетника и посјетиоца који је бар једном ушао у ову зграду, начинио бар један потез кичицом, скалпелом, оловком, кредом, тушем, прстом, капљом зноја или идејом да умјетност траје што дуже, истакла је Крунић.
Прошле године је на Херцегновској ликовној сцени било више од 70 радова, али су како је истакла, увидјели да је међу изложеним радовима били оних који су стварани више од деценије.
-Херцегновска ликовна сцена има мисију не само чувања и његовања ликовне умјетности, већ и подстицање умјетника да стварају нова дјела, па је услов за излагање ове године био да је дјело настало у последњих пет година. Вечерашња изложба слика, скулптуре, икона, цртежа или илустрације говори да су умјетници Херцег Новог имали инспирацију, казала је Крунић.
Ђулијана Кнежевић која је по професији физиотерапеут представила је рад који је врло актуелан и пред којим су сви застали. Дала је прилику свима који су осјетили било који вид насиља да додају кап црвене боје на рад.
-У задње вријеме се дешавају ствари које су ме дотакле и на неки начин сам хтјела да изразим тај неки унутрашњи осјећај кроз умјетност. Ово је нека врста моје подршке жртвама, јер људи који трпе насиље су тихи и кроз ово могу да изразе своју бол и ово је подршка у свему што преживљавају. Уз рад је и дио текста чија је порука љубав, рекла је Кнежевић.
У поставци су и радови Оливере Доклестић која се јесенас вратила сликању послије 24 године.
-Везујем се за пејзаже, за Боку Которску и то је оно што ми прија и што ме опушта. Важно је да ова врста изложбе траје и да Херцег Нови има своју ликовну сцену професионалних сликара и аматера, казала је Доклестић.
Херцегновска ликовна сцена биће отворена 45 дана.
