Оштећења на колектору, поплаве у објектима, нове тужбе против извођача радова

Невријеме и обилне падавине проузроковали су проблеме на критичним тачкама колекторске мреже, посебно на подручју Игала, Топле, Зеленике и ривијере. 

Према ријечима директора Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре у Општини Херцег Нови Милана Зарића, највећи проблем су кишни одводи, који су спојени са колектором.

– Наш канализациони систем није сепаратни, на многим мјестима су у колектор уведени одводи за површинске воде и када дође до овако обилних атмосферских падавина, тада имамо изливање из шахтова, не само површинских вода, већ и канализације. Још када је рађен цјевовод, испред хотела Лајтхаус у Игалу и прије Милашиновића плаже на Топлој имамо посебан проблем, објашњава Зарић.

Због недостатака на колектору у Зеленици дошло је до плављења околних стамбених и пословних објеката у близини магистрале.

– Када су извођени радови на колектору, Ћелтикћоглу је направио кардиналне пропусте и када имамо мање падавине долази до плављења, а не код овако обилних киша. Сада ћемо одлучно радити на раздвајању кишних одвода од колектора, што ће изискивати додатна улагања и ангажовање извођача радова, навео је Зарић. 

Мијешање кишнице прави проблем и на Постројењу за одвођење отпадних вода у Мељинама:

 – У Постројење долазе отпадне воде са кишницом. Поред атмосферске имамо продор и морске воде дуж ривијере, која долази у постројење и уништава прераду и процес биолошке разградње у Постројењу.

Усљед невремена, удара грома и нестанка струје, оштећен и софтвер СКАДА, који је центар управљања Постројењем. Предузели смо одговарајуће мјере за отклањање оштећења и ту не би требало да буде проблема, оцјењује Зарић.

Због већих проблема на мрежи, оштећени су грађани и привредници, чији су стамбени и пословни објекти поплављени.

– Да би превазишли те проблеме, требало би да се укључе Комунално -стамбено предузеће, Комунална полиција, предузеће Водовод и канализација, Друштво за израдњу водоводне и канализационе инфраструктуре. Требало би  да се темељно крене у рјешавање једног по једног проблема, распише тендер за извођаче. За неколико мјесеци могла би да се уради санација оштећене мреже, чиме би предуприједили даље штете, констатовао је Зарић.    

Према ријечима Зарића, због вишемилионске штете која је причињена припремљена је тужба против несавјесног извођача радова Ћелтикћоглу и надзора, њемачке фирме Далем: 

– Тужићемо их пред домаћим судовима, због несавјесног пословања, фалсификовања службених исправа и осталих кривичних дјела, који су починили, свјесно. На жалост, нисмо могли до сада да урадимо техничке пријеме, на послове који су извели, због мањкавости, недостатка документације и атеста, који су били дужни да нам доставе…

Ми већ имамо довољно доказа. Више пута смо позивали суд за обезбјеђење доказа, гдје су вјештаци излазили и констатовали стање на терену у Бијелој и Ђеновићу. Наставићемо тим принципом да идемо, јер релевантни докази су само када излази суд за обезбјеђење доказа и вјештак евидентира штету. 

На ту штету се могу да жале. Постоји и супервјештачење, али штета је евидентна и заведена, јер већ добијамо од вјештака висине тих штета и тужићемо их гдје имамо за то доказе. Од Комисије за технички пријем имамо одбијеницу, стручњаци су радили двије године за колектор од Игала до Мељина и наведено је због чега се технички пријем – није могао да прихвати. До данас се није ништа урадило, не види се жеља ни код Ћелтикћоглу-а и код њемачке фирме Далем, која је надзор – да учине нешто по том питању. Тужба иде а када се заврши суђење, да ли ћемо моћи да наплатимо за штете, које су нанесене граду, грађанима, привредницима, наводи Зарић.

Подсјећа, да је кривичну пријаву против извођача поднио тужилаштву прије двије годину за штету од 10 милиона и до данас није било реакције. Пошто је дошло до промјена у тужилаштву, очекује да ће тај предмет преузети специјално тужилаштво.

2 COMMENTS

  1. „Ne pada snijeg da pokrije brijeg nego…: Tako i kisa i nesretno cudo novsko- kolektor. Osnovno pitanje je da li je kolektor predvidjen za prijem i odvodjenje samo fekalija ili i za atmosferilije i koliki je poprecni presjek? Da li je investitor trazio da se i atmosferska voda preradjuje? Ili je trazio separatni sistem pa je to neko tokom gradnje promjenio? Da li su revidenti projektne dokumentacije dali saglasnost na istu? Znam da je malo teze odgovoriti na ova i druga pitanja jer ce mnoge sporkece isplivati na vidjelo. Olivera Doklestic, strucnjak, je sve to znaa i nije htjela da primi kolektor na upravljanje bez odobrenja za upotrebu istog,Zato nije reizabrana vec je izabran Lucic, pravi strucnjak za vode. Nazalost samo morske.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here