Привредна комора Црне Горе и Министарство економског развоја и туризма позивају све трговачке компаније да допринесу креирању залиха производа од посебног значаја за живот и здравље људи (брашна, уља, шећера, соли, пиринча, макарона, меса и конзервираних месних прерађевина) и да до четвртка 28. јула доставе податке које би количине наведених производа могле да опредијеле за ову намјену, саопштено је из Привредне коморе.
Ово је саопштено на сједници Одбора удружења трговине Привредне коморе током које су привредници дискутовали о актуелним темама у сектору са министром економског развоја и туризма Гораном Ђуровићем. Сједницу је водио предсједник Одбора Јован Лекић, а у раду су, поред чланова, учествовали и предсједница Привредне коморе др Нина Дракић, потпредсједник Никола Вујовић и генерална директорица Директората за унутрашње тржиште и конкуренцију Јасна Вујовић и Милица Лазаревић, секретарка Одбора.
Министар Ђуровић је најавио скоро потписивање Споразума о сарадњи привредника са Министарством економског развоја и туризма у циљу обезбјеђивања снабдјевености тржишта Црне Горе производима од посебног значаја за живот и здравље људи. Намјера је да се нађе својеврсно прелазно рјешење којим се осигурава несметана снабдјевеност поменутим производима у кризном периоду до планираног креирања робних резерви.
Представници сектора трговине изразили су спремност да у случају значајних поремећаја на тржишту буду партнер Влади у обезбјеђивању континуираног снабдијевања грађана, сигурности домаћег система, али и стављања на располагање дијела сопствених капацитета, у виду минималних залиха, којима би држава могла да располаже по потреби.
- Једна од најжилавијих категорија привреде је трговина, која је у тешким временима увијек показивала луцидност и сналажљивост, што се огледало у томе да није недостајало роба, чиме се нијесу могле похвалити ни неке државе Европе, а нарочито у доба ковид кризе. Показали сте флексибилност да се сналазите у изазовном тренутку и одговорите изазовима тржишта – рекао је Ђуровић.
Он је истакао да је причу око Споразума покренула најава изазовне јесени, за коју се нада да се неће остварити. Додао је да ће Економски факултет урадити анализу шта је Црној Гори потребно за робне резерве, те да се овим споразумом желио покрити прелазни период до дефинисања оквира за њихово креирање.
Према његовим ријечима, након разговора са бројним привредницима и у сарадњи са Привредном комором, започело се са реализацијом ове идеје како би се увидјеле могућности трговине да одвоје наведене робне групе у магацинима и рафовима које би биле увијек доступне грађанима и држави у наведеним количинама.
- Ово је један вид помоћи држави у изазовном моменту. Причамо о партнерском односу који се зове патриотизам. Желимо да људи знају да сарадња привреде и државе функционише и да оне не могу једна без друге – рекао је министар.
Привредници су исказали неподјељену подршку држави по овом питању, а кроз дискусију су истакли одређене изазове у снабдијевању шећером и млијеком, као и то да ограничавање маржи на хљеб неповољно утиче на пословање пекара и потрошњу брашна, чија је продаја у посљедњих пет мјесеци опала за 24 одсто. Они инсистирају на поштовању слободе тржишта, јер би евентуално увођење ограничења маржи на додатне категорије производа смањило број компанија заинтересованих да се прометом тих производи. Чули су се и предлози да држава, укидањем одређених дажбина, допринесе отварању нових тржишта мимо ЦЕФТА региона за набавку појединих производа. Предсједница Коморе др Нина Дракић подсјетила је да је унутар ЦЕФТА региона нулта царинска ступа, те да се са земљама ЕУ примјењују стопе дефинисане Споразумом о стабилизацији и придруживању.
Трговци су са министром разговарали и о проблемима на које годинама указују, а односе се на нерадну недјељу и означавање производа Брајевим писмом.
Предсједник Одбора Лекић истакао је да трговци нијесу одустали од захтјева да недјеља за њих буде радна током сезоне те да ускоро очекују оцјену уставности члана Закона о унутрашњој трговини.
Иван Јововић, ХДЛ, предложио је као рјешење да се мимо сезоне ограничи радно вријеме до 21 сат, а да се током љета омогући њихов рад недјељом у једној смјени. Лекић сматра да би то допринијело лакшем обрачуну зарада запослених те да овај предлог треба размотрити као иницијативу. Привредници истичу и да примјену закона обесмишљавају трафике и друга правна лица која злопутребљавају своју регистрацију како би недјељом обављала трговински промет. Сматрају да то ремети туристички имиџ Црне Горе и представља нелојалну конкуренцију.
Министар је истакао да постоји добра воља за изналажење рјешења по овом питању до сљедеће сезоне.
Трговци су још једном указали на то да одредба која прописује декларисање производа на Брајевом писму (течни шампони за прање косе и тијела, течни детерџенти за прање суда и веша) представља бизнис баријеру и велики намет за привреду који је јединствен у свијету. Наведено представља несразмјеран трошак за привреду у односу на кориснике самог декларисања, јер је речено да је веома мали број особа у Црној Гори које читају Брајево писмо, а по важећем Правилнику треба сваког дана декларисати на десетине хиљада артикала.
- Треба у што краћем року изнаћи рјешење које је примјенљиво и трошковно се може поднијети – казао је Јован Лекић, додајући да привредници не могу сами ријешити овај проблем а да је на том путу у прошлости изостало разумијевање ресорних министара.
Ђуровић је казао да изостанком конкретне и детаљне анализе трошкова за привреду не постоје аргументи за измјене у дијелу декларисања производа Брајевим писмом.
Пословање у сектору
Секретарка Одбора Милица Лазаревић је презентовала информацију о пословању у сектору трговине током првих пет мјесеци 2022. који биљежи позитивне трендове, односно раст броја запослених за 23,2 одсто и промета за 31,6 одсто у односу на упоредни период претходне године. Укупна робна размјена са иностранством је повећана 54,3 одсто, извоз је порастао 101,8 одсто, а увоз 44,9 одсто. И даље је изражена ниска покривеност увоза извозом од 27,4 одсто.
Осврнула се и на изазове за трговину усљед рата у Украјини.
- Раст свјетских цијена сировина и основних животних намирница и поремећаји у ланцима снабдијевања додатно подстичу већ високу инфлацију – истакла је она.
Лазаревић је навела да су потрошачке цијене у мају 2022. у односу на исти мјесец претходне године, у просјеку више за 11,7%, док су у периоду јануар-мај 2022. године, у поређењу са упоредним периодом претходне године, у просјеку више за 9,0%.
Предсједник Одбора Јован Лекић казао је да је трговина током протеклог периода била на висини задатка и обавила своју улогу у виду снабдијевености и ефикасности тржишта без већих осцилација, те да посебно радује раст промета у посматраном периоду. Када је у питању покривеност увоза извозом, истакао је да то највише говори о структури црногорске привреде, те да је вријеме да се активније ради на рјешавању тог проблема, како би у догледној будућности имали боље податке о робној размјени.
