Изградњом санитарне депоније Дубоки До могао би бити рјешен вишедеценијски проблем одлагања отпада у Херцег Новом. До конкретнијих корака који би довели до изградње, граду пријеко потребне депоније, могло би се доћи тек након сагласности на Елаборат процјене утицаја на животну средину, што је један од предуслова за добијање грађевинске дозволе.
Изради елабората за санитарну депонију Дубоки До мора да претходи План управљања отпадом. Проблем лежи у томе, како објашњава члан тима за израду елабората, Оливера Доклестић, што је тај план истекао.
– Државним планом управљања отпадом дефинишу се количине отпада, стратешке тачке, гдје ће, на којим мјестима и на који начин ће да се врши управљање отпадом. Из Државног плана произилазе смјернице за локлани пшлан управљања отпадом. Ми сада у овом тренутку немамо званичну одлуку државе да ли на локацији Дубоки до може да се гради санитарна депонија. Значи неко мора да донесе одлуку да то може.
Истиче да је потребно преиспитати границе бафер и Унескове зоне.
Средства за градњу депоније Дубоки до локална самоуправа би самостално могла обезбједити једино уколико би градњи приступила етапно, што није најбоље рјешење сматра секретар за екологију и енергетску ефикасност Милан Исаковић.
– Мислим да се то може избјећи ако би се све три општине ујединиле. Тада то не би била више тако велика свота. ИПА фондови су ту, практично на дохват руке, а мислим да код нас постоје економисти који знају да им приђу и да бисмо ми могли врло брзо да урадимо депонију, казао је Исаковић.
Према подацима из 2012. Године сваки грађанин Херцег Новог у просјеку је производио 0,9 килограма отпада дневно, те треба дати нове процјене количине. Доклестић је мишљења да би депонија могла задовољити само потребе нашег града.
– Овај пројекат заснива се на набијању отпада и врстама отпада које ће се тамо складиштити. Треба да радимо на раздвајању опасног, хемијског, грађевинског отпада. Грађевински отпад се смије да иде као сада у бруто количини, већ мора бити третиран прије одласка на депонију. Такође, потребно је обавити рециклажу и избацити пластику, папир и картон из те будуће депоније- то значи да садашње количине отпада трба смањити за 25% – наводи она.
Сличног је мишљења и секретар Исаковић.
– Тенденција је да се смањи отпад у габаритима за око 30% тиме што ће се селектовати отпад, као што наша Чистоћа ради, на примјер продаје картон који такође заузима простор
На пројекту санитарне депоније Општина ради већ двије деценије. Ресороно Министарство је 2015. године издало грађевинску дозволу за њену изградњу, која је поништена 2017. због тужбе Мјесне заједнице Морињ. Поступак је обустављен 2018. након жалбе Општине Херцег Нови, да би двије године касније Министарство одбило нови захтјев за издавање грађевинске дозволе, због истека еколошке сагласности.
