Влада је предложила Скупштини измјене и допуне Закона о порезу на доходак физичких лица и тражи њихово усвајање по хитном поступку, како би се обезбиједила истовремена примјена са новим Законом о привредним друштвима, који ступа на снагу 1. јануара.
Одложено усвајање овог закона проузроковало би несинхронизовану примјену Закона о привредним друштвима у односу на Закон о порезу на доходак физичких лица, на начин да Закон о привредним друштвима предвиђа допунску предузетничку дјелатност као вид предузетника, а порески третман прихода које оствари предузетник од допунске дјелатности не би био адекватно нормиран наведено је у образложењу предлога који је уврштен у дневни ред сједнице која је почела у петак, пише Дан.
Скупштина ће се о овом предлогу изјаснити до краја године. Овим измјенама и допунама закона одређен је порески статус физичког лица које обавља допунску предузетничку дјелатност. Прописивањем да предузетник привредну дјелатност може обављати као допунску, а да истовремено буде у радном односу отворило се питање пореског третмана прихода које физичко лице оствари по основу допунске предузетничке дјелатности.
У складу са претходно наведеним, предложено је да допунска предузетничка дјелатност има сличан порески третман као и основна самостална дјелатност, с тим да ће се приходи остварени од допунске предузетничке дјелатности опорезивати по пропорционалној стопи од 15 одсто пише у образложењу закона. Предлогом измјена и допуна закона о порезу на доходак физичких лица прецизније је прописан неопорезиви дио дохотка, односно усклађен са другим важећим нормама у Црној Гори. Конкретно, предложеним прописом је предвиђено да се примања по основу солидарне помоћи у случају смрти запосленог, члана његове уже породице и пензионисаног радника не опорезује до износа од 2 000 еура, као и да се порез на доходак физичких лица не плаћа на накнаду за новорођено дијете запосленог до 1 000 еура, односно на накнаду за новорођено дијете која је остварена у складу са законом којим се уређује социјална и дјечја заштита наводи се у појашњењу закона.
Такође, овим законом је предвиђено да се дохотком, у смислу овог закона, не сматрају приходи које оствари вјерски службеник, у складу са законом који уређује положај вјерских заједница. При пропорционалној стопи од 15 одсто, пише у образложењу законаходи вјерских службеника ће усвајањем овог закона бити стављени у исти ранг са дјечијим додацима, основним правима из области социјалне заштите, пензијама, помоћи због уништења или оштећења имовине услјед елементарних непогода, организованом социјалном и хуманитарном помоћи, наградним играма… Све наведене дјелатности ослобођене су од пореза на доходак физичких лица од 15 одсто. Овим законом је прописано и да се порез на приходе остварене од основне самосталне дјелатности до износа 8 400 еура опорезивог дохотка обрачунава по стопи од нула одсто.
На овај начин извршено је техничко усклађивање, по узору на одредбе које регулишу стопу пореза на доходак код личних примања до 700 еура пише у закону. Порез на доходак од 8 401 до 12 000 еура је девет одсто, а на приход од 12 001 еуро 15 одсто.
У циљу јасне примјене овог закона, прецизирано је да физичко лице које оствари приходе од имовине подноси годишњу пријаву пореза на доходак физичких лица, осим у случају када је исплатилац прихода правно лице или предузетник наведено је у закону.
