Рођена у Торонту, одрасла у Канади, а срцем везана за Зеленику и Црну Гору, Верица Бакоч је једно од најистакнутијих имена канадског ватерпола. Од базена у Канади, преко школовања и спортског успона у Сједињеним Америчким Државама, па до европских клубова у Шпанији и Грчкој – њен пут је прича о раду, жељи и истрајности. У разговору за Портал Радио Телевизије Херцег Нови открива шта јој значи црногорско поријекло, како памти Олимпијске игре у Паризу и шта очекује од нове авантуре у Италији.
Веза која траје цијели живот
— Одрасли сте у Канади, али често истичете своје црногорско поријекло. Колико вам значи та повезаност са Зелеником и Црном Гором?
„Моја љубав и припадност Зеленици и Црној Гори потичу од малена. То се не учи – с тим се родиш и стариш. На то сам поносна, јер су ме тако родитељи одгојили.“
Од Канаде до Европе
Први завеслаји и љубав према ватерполу развијени су у Канади, а затим усавршени кроз школовање у САД.
— Како је изгледао ваш пут од канадских базена до професионалног ватерпола у Европи?
„Све је почело у Канади, наставило се кроз школу у Америци. Било је пуно рада, жеље и воље, понекад и повреда, али све се може када имате велику жељу. Велику помоћ сам добила од људи у канадском ватерполо савезу и од нашег тренера Јована Вавића на факултету. То ми је помогло да достигнем ниво на којем сам могла да се такмичим на највећем професионалном нивоу.“
Најпосебнији тренуци
— Који тренутак у вашој досадашњој каријери бисте издвојили као најпосебнији?
„Заиста има доста посебних момената, али бих издвојила двије титуле НЦАА, ЛЕН куп, Свјетску лигу и Олимпијске игре 2024.“
Олимпијски сан остварен
Олимпијске игре у Паризу остале су јој дубоко урезане у сјећање.
— Како је било наступати на Олимпијским играма у Паризу 2024. и постизати голове против најјачих екипа свијета?
„Заиста једно незаборавно такмичење, посебно за мене. Имали смо велики притисак током читавог турнира, против толико јаких екипа смо се борили и заиста смо задовољни постигнутим успјехом. Велико задовољство.“
Различити стилови игре
— Како бисте упоредили играње у Грчкој и Шпанији са оним у Сјеверној Америци?
„Имала сам прилику да играм у тим државама и са играчицама из различитих система. Могла бих да кажем да су то потпуно различити стилови игре. У Сједињеним Државама стил игре је јако структурисан, док Шпанија и Грчка играју слободнији стил.“
Прилагођавање европском темпу
— Шта вам је било најизазовније у прилагођавању на европски начин игре?
„Најизазовнији дио био је прилагођавање физичкој игри и брзини европског начина игре. Играчице овдје су изузетно паметне у својим кретањима и морате брзо да ‘читате’ игру.“
Нова мисија – Италија
— Од наредне сезоне наступаћете за клуб у Италији – шта вас је привукло тој средини и шта очекујете од нове сезоне?
„Италија ме је привукла због страсти коју имају према ватерполу и такмичарског нивоа лиге. Очекујем да напредујем као играчица, да учим од саиграчица и да, надам се, помогнем клубу да оствари своје циљеве.“
Сањани црногорски дрес
— Да ли постоји могућност да једног дана заиграте за Црну Гору, уколико би се формирала женска репрезентација?
„Да, апсолутно. Ако би се формирала женска ватерполо репрезентација Црне Горе, била би ми велика част и задовољство да представљам своју земљу.“
Порука будућим шампионкама
— Шта бисте поручили дјевојчицама из Црне Горе које би жељеле да се баве ватерполом, али не знају одакле да почну?
„Поручила бих им да се не боје да пробају, ако заиста имају ту жељу. Ватерполо вас може научити многим животним вјештинама, а доноси и пријатељства за цијели живот. Морам поменути и моје саиграче и драге пријатеље из клуба ветерани Јадран Херцег Нови, са којима сам освојила многе медаље на такмичењима и од којих сам много научила. На томе сам им захвална до краја живота.“
