Злоупотреба наркотика је карактеристична за модерно друштво, а дрога је све присутнија и у нашем граду. Доња старосна граница се спушта па, поред средњошколаца, дрогу све чешће узимају и ученици старијих разреда основних школа. Због тога је неопходно да се родитељи едукују, не само о сигналима и симптомима наркоманије, него и о узроцима, посљедицама и факторима ризика који могу да доведу до болести зависности.
Психолог у херцегновском Дому здравља, Јелена Пејовић, за РТХН истиче да је проблем што дјеца олако схватају дрогу.
-У данашње вријеме дјеци и младима је све постало много доступније; не само добре, већ и лоше ствари као што су наркотици. Важно је истаћи да сама дјеца треба да се едукују о томе шта је то, гдје ће их одвести, због чега то не би требало да користе, јер они то тако олако схватају, као и многе друге ствари попут алкохола или различитих енергетских пића, која, иако нису забрањена, могу бити опасна, нарочито у комбинацији са наркотицима. Већином дјеца кажу – то није ништа страшно, сви то раде. Немају знање да је то дугорочна болест, шта је то зависност, каква је то борба и колико се тешко извући из тог стања.
Према свјетским истраживањима млади први пут долазе у додир са дрогом, углавном марихуаном, негдје између 15. и 16. године, а са хероином од 18. године. Упркос бројним кампањама о штетности дрога и утицају на психофизичко стање, интересовање се не смањује, напротив.
-Негдје у том периоду се код дјеце јавља знатижеља, поготово према марихуани која је најдоступнија, а нико је не схвата озбиљно. Једноставно, они кажу – негдје је легализована, зашто не и код нас? Доста дјеце са којом сам радила која је конзумирају не схватају то озбиљно, кажу да је узимају “рекреативно”. Не разумију да не постоји “лака дрога”. Оно што је данас „лако“, вјерујте касније остави веома тешке посљедице на психу. Постоје истраживања која показују да ко је конзумирао марихуану има послије већу могућност за деменцију, односно Алцхајмерову болест, постоје повезнице са неуролошким тегобама и морају бити свјесни да дрога утиче на централни нервни систем. Млади, осим марихуане, често користе и екстази, у последње вријеме све је популарнији „снус“ који се може наћи и на трафикама а, нажалост, без проблема могу доћи и до такозваних „тешких дрога“.
Различити су узроци који воде ка почетку конзумирања наркотика; бијег од стварности, недостатак пажње, чак и “помодарство”…
-Дроге нас побуђују, оне нам омогућавају да побјегнемо од реалности. Та дјеца обично бјеже од нечега. То је увијек главни кључ на коме треба да се ради – од чега бјеже, шта то они желе да избјегну бјежећи у тај свијет? Дјеца стално показују да им нешто треба; некад на лијеп, али некад и на лош начин. Можда је и највећи проблем што је данас то постала мода у друштву; ако хоћеш да си дио заједнице ти мораш да користиш, у супротном ћеш бити изолован. Првенствено је важно да знамо да дјеца увијек прате групу. Родитељи морају знати гдје се дијете креће, с ким проводи вријеме и шта ради, да ли је повучено, да ли му је неко то презентовао на начин као да то није ништа страшно, јер они вјерују својим вршњацима. Они траже начин да изађу из својих проблема и не схватају то као негативно, него позитивно – ми овако успјевамо да се изборимо са стварима које нас муче, или ми се овако дружимо, ово је наша тема, ми смо кул, ми смо пробали нешто што није нико итд.
Дјецу је тешко контролисати, али на њих највише утиче породични и друштвени систем вриједности, сматра Пејовић.
-Важно је да знамо да је изнад свих система наше контроле важнији тај систем вредновања, тј вриједности – шта дијете има, како му је представљена дрога у младости, да ли његово друштво схвата то лако, или тешко? Јер, колико год ми покушавали да их на разне начине контролишемо, то неће имати ефекта ако не утичемо на њих док су млађи, ако им не представимо чињенице, ако им не пружимо више едукације на том нивоу… Дрога ће увијек бити лака доступна, јер ко има жељу или потребу, наћи ће начин да до ње дође. Зато је јако важно дјецу од малих ногу учити одговорности, мотивисати их, изградити им самопоуздање, како касније не би пали у искушење, депресију, болест зависности…
Свим родитељима који су им се обратили, пружили су стручну помоћ и упутили их на одговарајуће институције, каже наша саговорница и најављује да ће ускоро у херцегновском Дому здравља поново почети да ради Савјетовалиште за младе.
-Ми управо у Дому здравља радимо на превентивном центру, који ћемо, послије короне, поново да отворимо. На неки начин ћемо и поспјешити одређене ствари које су већ постојале, и Центар за младе и Центар за превенцију болести зависности, тако да се трудимо да се вратимо бар на онај степен прије короне, јер нас је она доста зауставила. Негдје смо се сви морали ка томе окренути и просто нисмо имали капацитета да се свиме бавимо, али надамо се да ће млади ускоро моћи поново са нама да се друже и потрудићемо се да их на прави начин едукујемо о свему, поручила је психолог Јелена Пејовић.
