Округли сто „Двије године примјене медијских закона: Научене лекције“

Медијско законодавство нуди солидна рјешења за унапређење слободе медија и положаја медијских радника, али је неопходно његово константно унапређивање, како би било спремно да одговори новим изазовима са којима се професија суочава. Такође, нужно је уложити више напора да се предвиђена добра рјешења квалитетније примјењују у пракси.

То је поручено са округлог стола „Двије године примјене медијских закона: Научене лекције“, који је организовао Синдикат медија Црне Горе, са представницима политичких партија и цивилног сектора.

Потпредсједник СМЦГ Радомир Крачковић осврнуо се на двогодишњу примјену нових Закона о медија и Закона о националном јавном емитеру Радио и Телевизија Црне Горе.

-И поред измјена медијских закона од 2020. године, стање слободе медија у Црној Гори и даље карактеришу бројни проблеми који се по нашем мишљењу првенствено огледају у лошем материјалном положају новинара и медијских радника. И поред повећања плата током прошле године, новинари и медијски радници су били генерално преоптерећени током епидемије ковида и ријетки су медији који су наградили њихов велики труд током тог периода. Такође, прековремени рад се углавном не плаћа а многи новинари и медијски радници принуђени су да раде додатне послове. Генерално, просјечна плата новинара и медијских радника не одражава њихов значај као професије. Томе свакако доприноси и чињеница да имамо преко 200 медија у држави, па је огромна конкуренција а не може бити пуно новца баш за све, поручио је Крачковић.

Он је казао да је измјенама Закона о медијима, на инсистирање Синдиката медија, унапријеђена аутономија новинара унутар редакција усвајањем рјешења да им не смије бити мијењан текст/прилог без њихове сагласности, да имају право да одбију да ураде садржај који је у супротности са етичким начелима, да имају право на слободу изражавања мишљења, без страха да им због тога може престати радни однос.

-Једна од главних новина била је обавеза да се јавно објављују подаци о оглашавању државних органа у медијима. Након двије године можемо рећи да су резултати половични. Министарство задужено за медије за 2021. годину није успјело да добије све потребне податке од јавних установа, јер се чак 81 одсто институција оглушило о ову законску обавезу и није послало податке којим су медијима и колико новца уплатили за оглашавање. Није нам познато шта је ресорно министарство учинило овим поводом, рекао је Крачковић.

Он је подсјетио да је Законом о медијима основан Фонд за подстицање медијског плурализма из ког се приватним медијима дијели новац из буџета за разне медијске садржаје који су у јавном интересу, и додао да је прва расподјела показала је потребу за додатним прецизирањима.

-Неопходно је подзаконским актима креирати мјерљиве критеријуме за додјелу новца, унаприједити систем мониторинга и побринути се да додијењени новац заиста буде утрошен у повећање плурализма медијског садржаја. Будући да је ријеч о државном новцу, неопходно је повећати и транспарентност током свих фаза поступка. Медијском стратегијом предвиђено је значајно повећање буџета Фонда па ће потреба за контролом ту бити још већа, нагласио је он.

Када је ријеч о примјени новог Закона о РТЦГ, Крачковић је рекао да фокус био на праћењу примјене новог система саморегулације – Омбудсмана, и нагласио да је потребно јачање његове независности у раду. Истакао је и да посебно забрињава неспремност државе да се озбиљније позабави питањем опстанка локалних јавних емитера.

-СМЦГ је још 2019. упутио препоруке које су предвиђале значајно унапређење финансијске одрживости ових медија али и јачање независности њихових Савјета. Ти предлози постали су дио Нацрта закона о АВМ услугама. Међутим, од тада није учињено ништа. Ситуација у појединим локалним јавним емитерима је катастрофална, неким нашим колегама плате касне и до 15 мјесеци, немају основне услове за рад, гомилају се дугови за порезе и доприносе а у међувремену се отварају нови локални емитери. Држава мора да поведе више рачуна о овим медијима које иначе оснивају општине а који запошљавају више од 350 људи и требало би да буду важан фактор информисања на локалном нивоу. 

Крачковић је рекао да је СМЦГ активно учествовао у изради прве Медијске стратегије 2022-2026, која је први Владин документ који озбиљније и шире анализира стање слободе медија у држави.

-И у њој стоји да су зараде новинара у Црној Гори на ниском нивоу, да постоји недостатак истраживачког новинарства и тема од јавног интереса у изворној продукцији медија, те да постоји опасност да медији буду злоупотријебљени као “огласне табле” политичких и других центара моћи. Предлог стратегије је утврђен у априлу када је организована јавна расправа, али шта се десило после тога није познато јер чланови радне групе нијесу упознати са даљим радом. Није познато да ли су експерти Савјета Европе дали свој став и ако јесу какав је, казао је Крачковић.

Адвокат Мирко Бошковић, који је и сарадник СМЦГ у сервису бесплатне правне помоћи, подсјетио је да је Парламент крајем 2021. године једногласно усвојио измјене Кривичног законика, којима се појачава кривично правна заштита запослених у медијима.

Он је подсјетио да у случају кривичних дјела: тешко убиство, тешка тјелесна повреда, принуда, угрожавање сигурности и спрјечавање штампања и емитовања, предвиђене строжије санкције. Измјене су услиједиле као одговор на иницијативу СМЦГ и Акције за људска права, коју су подржале седам НВО које се боре за слободу медија и унапређење положаја запослених.

-Два су случаја за сад квалификована по новим одредбама Кривичног законика, и оба за кривично дјело принуда. Поступци су у току, један је код тужиоца а за други је почело суђење, истакао је Бошковић и додао да је прописивање кривичних дјела последња мјера заштите безбједности новинара, те да је основна функција превенција будућих напада на новинаре и друге медијске раднике.

Током дискусије представници политичких партија су дали подршку заштити слободе медија и безбједности новинара, те указали на потребу заједничког дјеловања у циљу унапређења медијског законодавства.

Округли сто је дио пројекта „Унапређење дијалога између новинарских удружења и парламената на Западном Балкану за снажнији цивилни сектор“ који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида), а имплементира Балканска мрежа за развој цивилног друштва (BCSDN).

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here