Сазнање да је као беба замијењена у породилишту у Котору, након почетног шока за сада већ жену у четрдесетим годинама која је и сама мајка, родило је и снажну жељу да сазна истину о биолошким родитељима.
Седам година трајао је судски поступак доказивања да је у которској болници 1978. године дошло до замјене беба, у којем је искључена јавност ради заштите интегритета тужитељке и њене породице. Према ријечима адвоката оштећене, Вукашина Шимрака, поступак је правоснажно окончан и досуђена је одређена новчана накнада за нематеријалну штету коју мора да исплати Болница Котор али његова клијенткиња не одустаје од намјере да пронађе биолошке родитеље.
-Била је упорна да покрене поступак. Дошла је из Швајцарске послије четири, пет позива и а тада сам видио да се ради о врло необичној а за породицу веома трагичној причи у погледу емотивних односа. Она је приликом прве трудноће и порођаја увидјела да јој се крвне групе не подударају са родитељима. Љекар јој је савјетовао да уради ДНК али су је родитељи одвраћали од тога јер нису вјеровали у такву могућност. Уз помоћ сестре, за коју сада зна да није биолошка, урадила је ДНК у Лозани који је показао да ниједан ни други родитељ нису њени биолошки. Објаснио сам јој да није могуће покренути кривични поступак због застаре и да је једино могуће доказивати кроз грађански, односно парнични поступак тужбом за надокнаду нематеријалне штете, објаснио је Шимрак.
Наводи да је она одмах истакла да јој новчана надокнада није опредјељујући фактор већ да утврди ко су јој биолошки родитељи.
-Судови су током поступка, односно након пресуђења одбили тужбени захтјев против државе Црне Горе а усвојили су тужбени захтјев против Болнице Котор. Ваља истаћи да је током тог поступка било заиста злоупотребе и од заступника Болнице Котор, заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе и самих судија који су да би одуговлачили поступак писали жалбе на рјешења на која нису дозвољене жалбе, само да би то ишло до Вишег и Врховног суда, објашњава Шимрак.
Како наводи, сазнао је да је у Француској вођен истовјетан поступак, и да је суд породицама одредио нематеријалну штету од 1,2 милиона еура.
-Успио сам доћи до француског адвоката замолио га да ми пошаље пресуду француског суда; након пар дана послао је пресуду која ми је била водиља за висину материјалне надокнаде у постуку у коме сам заступао клијенткињу, каже адвокат Шимрак.
Судови су након пет, шест година пресудили на 250.000 еура чиме је Шимракова клијенткиња била задовољна.
-За разматрање је како може бити толика разлика у пресудама наших и француских судова ако тежимо јединствености судске праксе сходно европским судовима. Болница Котор писала је жалбу, након чега је враћен на поновни поступак, након чега је ОСХН пресудио поново на износ од 250 000 еура. Након поновне жалбе Виши суд преиначава и досуђује 40.000 еура мојој клијенткињи, сестри и оцу по 15.000. Према мајци која је веома тешко емотивно поднијела те информације је поступак раздвојен, казао је Шимрак и додао да је написана ревизија Врховном суду.
У току поступка Суд је тражио од Болнице да доставе податке о дјеци која су рођена три дана прије и три дана послије њеног рођења.
-Податке нам је доставио матичар јер је болница саопштила да су им ти подаци изгорили у пожару. У тих шест дана је рођено 15 беба и евентуална замјена је међу њима, казао је Шимрак.
Жена, чији идентитет адвокат Шимрак није желио да саопшти, упорна је да добије одговоре на питања која су јој промијенила живот. Не губи наду да ће пронаћи биолошке родитеље и особу рођену у новембру 1978. године.
