Вече приређено у част драматуршкиње Борке Павићевић, одржано је синоћ у просторијама огранка Матице црногорске.
Продуцент и члан управног одбора Матице црногорске, проф. мр Јанко Љумовић, за РТХН је истакао да овакав догађај афирмише културу сјећања и промовише културу дијалога кроз стваралаштво аутора.
-Борка Павићевић је неко ко је везан и за мој професионални идентитет, то је сјећање још из студентских дана. Центар за културну деконтаминацију је заиста било једно острво слободе у коме је било логично да ћете сусрести многе људе који заступају слободу или се боре против те друштвене ружноће свих оних транзиционих или ратних и постратних траума које су обиљежиле распад Југославије, али је Борка и у свом професионалном раду заправо сарађивала у Црној Гори. Ми смо радили на пројекту представе “Everyman Đilas”и различитим неким другим поводима било интелектуалним, било академским, каже Љумовић.
Филмски редитељ Желимир Жилник присјетио се сарадње са Борком, током снимања филма „Рани радови“, истакавши да филм има двојаку улогу, са једне стране да забиљежи фактичку снагу, а са друге да упозори на деструктивну страну живота.
-Она је на неки начин, чини ми се у разговорима и бирајући текстове гдје ће да буде драматург такође тражила тај неки актуелни и стварносни моменат у текстовима који се изводе на позорници, текстовима који су писани некада, пре 100, 200 или 300 година, али, такође да имају једну релевантност за неке елементе бешчашћа или неке елементе лажи које се данас прећуткују, тако да помоћу те гениозности аутора драмских текстова и редитеља, уз помоћ цијеле глумачке екипе, из њих могу да се извуку ти елементи који ће једноставно бити смислени и релевантни у моменту када се текстови изводе, наводи Жилник.
Борка Павићевић оставила је велики траг, како својим дјелима, тако и кроз активизам и грађански ангажман коме је била једнако и предано посвећена, каже редитељка, драмска списатељица и универзитетска професорица Радмила Војводић.
-Боркин активизам није био само то. То је активизам који јесте један позив за стварање неког пројекта бољег друштва, позив једне окореле шездесетосмашице али није ни само то. Потрага за неком новом домовином у замјену за оном југословенском коју је изгубила, није ни само тај активизам креативног универзалистичког набоја, мислим на активизам који значи отпор према људском насиљу, према људској несношљивости, према злоупотреби политичке моћи сваке врсте, према опортунизму у ишчекивању или потреби за друштвеном извјесношћу у конформизму или страху у пасивном чекању на право и правду, рекла је Војводић.
Публицисткиња Љиљана Дуфгран, иницирала је објављивање другог дијела Боркине књиге есеја “Глава у торби 2” која је подијељена свим посјетиоцима овог синоћњег догађаја.
„Сада су њени текстови поље нашег разговора, простор у којем се сусрећемо. Ублажавају моју занијемјелост и омогућавају ми да разговарам и са вама“, дио је из предговора за књигу, која је постхумно објављена, а који је писала Дуфгран, дугогодишња блиска пријатељица Борке Павићевић.
